Srpska radikalna stranka u završnici kampanje ipak je ispoljila govor mržnje: snimili su TV spotove u kojima su lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka optužili da podržava ideju da se Srem pripoji Hrvatskoj, a predsednika Skupštine Vojvodine Bojana Kostreša da "veliča zlodela albanskih terorista".
Kostreša su radikali optužili da je otvorio izložbu mladih albanskih umetnika sa Kosova u Muzeju Vojvodine, za koju tvrde da veliča zlodela nad Srbima. Vaš reporter izveštavao je sa otvaranja te izložbe, koja je pre svega antiratnog karaktera i ne veliča nikakva zlodela, već se oštro obračunava sa stvarnošću i mitovima na Kosovu.
Kostreš je danas na konferenciji za novinare poručio:
"Ja razumem da oni nikada neće dobaciti do toga šta znači jedna antiratna izložba, jer oni nikada nisu bili antiratna priča, već su stalno bili ratni huškači. I zato im smeta bilo kakva antiratna aktivnost, bez obzira od koga ona dolazila."
Kostreš je ocenio da su radikali na ovaj način pokazali da se ni malo nisu promenili:
"Bez obzira što su ih njihovi savetnici toliko savetovali da budu tihi, mirni i umiveni, oni to ne mogu da budu. Vuk dlaku menja ali ćud ne menja nikada."
Kostreš je još ocenio da radikalsko tumačenje izložbe zapravo predstavlja "poziv na linč mladih umetnika iz Prištine, samo zato što su Albanci".
Na napad radikala na Nenada Čanka odgovorila je danas i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Poslanica te stranke u Skupštini Srbije Aleksandru Jerkov podsetila je na devesedete godina, na vreme hiperinflacije, ratova, bede i izolacije:
"Nikada više u životu ne smemo dozvoliti da ljudi u ovoj zemlji ispaštaju zbog takve politike, da žive pod takvim režimom. Ja pripadam generaciji koja je izgubila celu svoju mladost, koja je izgubila zaista najbolje godine svog života."
Liga socijaldemokrata Vojvodine podsetila je da radikali za lidera još uvek imaju Vojislava Šešelja, kome se pred Haškim tribunalom sudi, između ostalog, i zbog optužbi za etničko čišćenje Hrvata iz Srema, početkom protekle decenije.
(Radio Deutsche Welle, 30. januar 2008)
Wednesday, January 30, 2008
Sunday, January 27, 2008
Podsećanje na 15 godina od smrti Trebinjca Srđana Aleksića
Danas se navršilo 15 godina od smrti Srđana Aleksića, koga su u rodnom Trebinju ubili 27. januara 1993. godine, zato što je pokušavao da zaštiti svoga poznanika Bošnjaka.
Četvorica uniformisanih pripadnika Vojske Republike Srpske hteli su 21. januara 1993. godine da ubiju Bošnjaka Alena Glavovića, ali ih je u tome sprečio Srđan Aleksić.
Napadači su tada nasrnuli na Aleksića i pretukli ga kundacima u centru grada, u neposrednoj blizini policijskle stanice.
Od zadobijenih povreda prvo je pao u komu, a zatim, šest dana kasnije, podlegao povredama.
Jedan od četvorice napadača poginuo je nekoliko meseci kasnije na ratištu, dok su ostala trojica bili osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora.
Alen Glavović danas živi u Švedskoj i svake godine obilazi grob Srđana Aleksića. Srđan Aleksić bio je juniorski rekorder u plivanju i bavio se amaterskim pozorištem.
Srđanu Aleksiću je 20. juna prošle godine posthumno dodeljena Povelja Helsinškog odbora za ljudska prava u Bosni i Hercegovini.
Više od 120 nevladinih organizacija iz regiona založilo se u četvrtak kod gradskih vlasti u regionu da jednoj ulici u svojim gradovima daju ime Srđana Aleksića.
Nevladine organizacije su najavile i da će pokrenuti inicijativu za izgradnju spomenika Srđanu Aleksiću u Trebinju, jer je taj mladić “metafora mira i ljudskosti”.
(Beta, 27. januar 2008)
Četvorica uniformisanih pripadnika Vojske Republike Srpske hteli su 21. januara 1993. godine da ubiju Bošnjaka Alena Glavovića, ali ih je u tome sprečio Srđan Aleksić.
Napadači su tada nasrnuli na Aleksića i pretukli ga kundacima u centru grada, u neposrednoj blizini policijskle stanice.
Od zadobijenih povreda prvo je pao u komu, a zatim, šest dana kasnije, podlegao povredama.
Jedan od četvorice napadača poginuo je nekoliko meseci kasnije na ratištu, dok su ostala trojica bili osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora.
Alen Glavović danas živi u Švedskoj i svake godine obilazi grob Srđana Aleksića. Srđan Aleksić bio je juniorski rekorder u plivanju i bavio se amaterskim pozorištem.
Srđanu Aleksiću je 20. juna prošle godine posthumno dodeljena Povelja Helsinškog odbora za ljudska prava u Bosni i Hercegovini.
Više od 120 nevladinih organizacija iz regiona založilo se u četvrtak kod gradskih vlasti u regionu da jednoj ulici u svojim gradovima daju ime Srđana Aleksića.
Nevladine organizacije su najavile i da će pokrenuti inicijativu za izgradnju spomenika Srđanu Aleksiću u Trebinju, jer je taj mladić “metafora mira i ljudskosti”.
(Beta, 27. januar 2008)
Saturday, January 26, 2008
Razgolićena sva grdoba Koštuničine politike
GL INTERVJU: Jovo Bakić, sociolog politike, o predsedničkim izborima u Srbiji
Razgolićena sva grdoba Koštuničine politike
- Na žalost, dok Srbija ne uđe u Evropsku Uniju izgleda da ćemo stalno imati neke istorijske prekretnice i bez obzira što ovi izbori sami po sebi neće sve dileme rešiti, oni su jako važni. Važni su jer se šalje poruka simboličke prirode u svet: da li se Srbija kreće ka EU ili se kreće u nekom potpuno nepoznatom pravcu. Tako da u tom smislu ovi izbori jesu istorijski. Ali, na žalost, nisu jedini istorijski, jer ćemo očigledno imati još takvih izazova.
Koliko su realna upozorenja da bi, u slučaju pobede kandidata radikala Tomislava Nikolića, to značilo automatsku izolaciju zemlje, i u smislu investicija i u smislu ugleda u svetu?
Mislim da su to sasvim realistična upozorenja. Predizbornu kampanju radikali su uradili odlično, oni su ubeđivali ne-radikale da oni nisu oni radikali koji su bili. Ali, čak i da su se oni zaista promenili, mi ćemo izgubiti najmanje pola godine do godinu dana dok oni ubede i spoljni svet da su se promenili. A sa tih pola godine ili godinu dana, naša ekonomska situacija će se drastično pogoršati. Ali, teza da su se radikali promenili je izuzetno optimistična. Jer šta ako se oni nisu promenili, šta ako su samo za predizbornu kampanju sebe izmenili a nisu se suštinski izmenili? A tako meni to izgleda, iako bih voleo da grešim. Ali, šta ako ne grešim? E, pa to bi značilo da se neće izgubiti samo godinu dana dok oni ubede zapadni svet da su se stvarno promenili, nego će Srbija izgubiti nekoliko godina. A to je strahovit gubitak u svetu u kojem živimo, jer se taj svet menja vrtoglavom brzinom. Dakle, mi ćemo izgubiti još jednu ili dve decenije. Kao što smo tokom devedesetih godina izgubili ne deset, nego smo izgubili 40-50 godina. Mi smo se tokom devedesetih vratili na nivo društvenog proizvoda iz 1960. I sada, kada se konačno približavamo onom nivou društvenog proizvoda iz 1989, ako Tomislav Nikolić dođe na vlast opet ćemo nazadovati. Strane investicije naprosto neće dolaziti, zato što je kapital jako oprezan. Evo, pre neki dan sam slušao japanskog novinara, koji je rekao da, ako Tomislav Nikolić dođe na vlast, japanski biznismeni sasvim sigurno neće ulagati, jer je rizik preveliki. Tako da, jednostavno rečeno, od nas zavisi da li ćemo se kretati napred ili nazad. A napred se možemo kretati isključivo ako idemo ka EU. Ako se ne krećemo ka EU, znači da ćemo se kretati unazad.
Kako je moguće govoriti o bilo kakvoj “promeni” kod radikala, kada im je i dan-danas lider Vojislav Šešelj, kome se u Hagu sudi za najteže zločine protiv čovečnosti, kada im je predsednički kandidat Tomislav Nikolić, koji je bio potpredsednik savezne vlade u vreme kada je Srbija bila bombardovana, a Vučić je tada bio zloglasni ministar informisanja...
Pa upravo je to problem. Doduše, oni se mogu promeniti, pa ne treba unapred isključiti mogućnost. Jer, oni vide da im promena dobro donosi, pošto nikada više glasova nisu dobili nego u prvom krugu ovih predsedničkih izbora. Oni ne bi mogli preći milion i tristo-četiristo hiljada glasova da se nisu u predizbornoj kampanji promenili. Dakle, mogu učiti da je promena dobra. Ali, čak i da je to tako, oni u kratkom vremenu ne mogu da ubede svet da su zaista drugačiji. A posebno što ja delim vaše mišljenje da je daleko veća verovatnoća da se nisu promenili, jer su to isti ljudi koji su bili na čelu stranke i tokom devedesetih. Tako da je tu kontinuitet jasan i bojati se da će, recimo, Nataša Jovanović, koje uopšte nema u predizbornoj kampanji, ponovo doći do punog izražaja ako dođu na vlast. A onda zamislite tu katastrofu. Već smo je videli kao potpredsednika parlamenta, kakvo je to žalosno ponašanje. Na kraju krajeva, i Tomislav Nikolić je još samo pre nekoliko meseci zvao Borisa Tadića ustašom. A sada je u predizbornoj kampanji umio i svoj rečnik, ne samo svoj izgled.
Čemu radikali u stvari najviše duguju svoju popularnost? Da li je to, kao što se obično misli, njihov ekstremni nacionalizam, ili je ipak u pitanju socijalna demagogija?
To je kombinacija i jednoga i drugoga. S jedne strane, tu su velike nacionalne frustracije, jer je Srbija iz devedesetih godina izašla kao poražena nacija, poraženo društvo, za šta na žalost EU nije pokazivala dovoljno fleksibilnosti i razumevanja. S druge strane, mnogi ljudi iz postpetooktobarskih vlasti su utonuli u korupciju i kriminal, a narod nije slep i radikali umeju to da istaknu. Tu su ogromni socijalni proble mi, jer je oko četvrtine radno aktivnog stanovništva nezaposleno. Svuda nezaposleni u velikoj većini biraju krajnju desnicu pa i u Srbiji. I to je ta kombinacija nacionalnih frustracija i ogromnih socijalnih problema i tegoba, koje onda radikali uspešnom kombinacijom nacionalističke i socijalne demagogije prosto koriste. I mi kao društvo imamo problem sa takvom političkom elitom. Na žalost, i ova druga politička elita nije sjajna, ona je loša. Jer da ona nije loša, ne bi Nikolić mogao da osvoji ovoliko glasova u prvom krugu.
Vrlo uslovno govoreći, koliko to zapravo podseća na doba Vajmarske Nemačke? Kažem, vrlo uslovno, jer su istorijske okolnosti potpuno drugačije. Ali, čini mi se da su simptomi slični...
Da, istorijske okolnosti su potpuno drugačije. Niti je Srbija toliko velika kao Nemačka, niti ovde ima Hitlera. Ali, s druge strane, jasno je da postoji jedno društvo koje je potpuno dezorijentisano i koje u tom smislu podseća na Vajmarsku Republiku, gde je s pravom postojao jedan osećaj nepravde posle Prvog svetskog rata, baš kao što osećaj nepravde s pravom vlada i u Srbiji posle ratova u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, sličnost su i užasni socijalni problemi, ekonomske i privredne teškoće. I sve to koriste vešti politički demagozi: socijalna demagogija plus nacionalna demagogija i, eto ga, to je recept za uspešnu krajnju desnicu u takvim društvenim okolnostima. Utoliko Srbija zaista podseća na Vajmarsku Nemačku.
Da se okrenemo sada onome što se zove ili se zvalo “prodemokratski blok”. Dakle, nakon prvog kruga izbora jasno je da je Boris Tadić jedini ozbiljan rival Tomislavu Nikoliću na političkoj sceni. Šta biste najviše zamerili Tadiću u dosadašnjoj predizbornoj kampanji, zbog čega je po vama zaostao tih 170.000 glasova?
U samoj kampanji mu ne bih puno zamerao. On je na neki način došao u ovu situaciju onog momenta kada je Vojislavu Koštunici prepustio premijersko mesto. Kasnija popuštanja, koja su se odražavala na rejting, bila su proizvod tog prvobitnog popuštanja Vojislavu Koštunici za premijersku poziciju. Bolje je bilo da Koštunica još tada napravi koaliciju sa radikalima, da svoje birače odmah liši iluzija pa da se borimo protiv jedne takve koalicije, nego li što smo se iscrpljivali godinu dana u jednoj jalovoj politici, u politici potpune dezorijentisanosti, gde je Koštunica koristio svoj položaj jezička na vagi da bi se bavio jačanjem lične političke moći. I to je najveća greška koju je Boris Tadić napravio. A inače u samoj kampanji nije pravio velike greške. Doduše, mislim da je trebalo još jasnije da koristi taj proevropski argument u kampanji, kao što ga sada koristi.
Koštunica očigledno pokušava opet da bude jezičak na vagi?
Jeste.
Tadić je, međutim, poručio da više ne pristaje na ucene...
Ja kažem: hvala bogu!
Da li da mu verujemo?
Mislim da mu ovog puta treba verovati, mislim da je i njemu konačno prekipelo, mislim da mu je jasno šta Vojislav Koštunica radi, mislim da je Tadiću jasno da Koštunica nije zainteresovan za evropski put, već da je isključivo zainteresovan za ličnu moć. I nadam se da je Boris Tadić načisto s tim i da više neće dozvoliti da Koštunica bilo njega bilo njegove brojne birače vuče za nos. Jer, posle prvog kruga to je više od 1,4 miliona ljudi, što je svakako velika snaga, snaga za promene, čak i ako Nikolić dobije izbore, to je kapital za budućnost. Pod jednim uslovom: ako Tadić ne pristane da bude vučen za nos. Ako pristane da bude vučen za nos, izgubiće te birače.
A da li ovaj aranžaman sa privatizacijom NIS-a sa ruskim “Gaspromom” nalikuje na još jedno popuštanje Tadića pred Koštunicom, u zamenu za podršku u drugom krugu predsedničkih izbora?
To ne mora da znači, zato što taj aranžaman ne mora po sebi biti loš. Dakle, sve zavisi da li se tu računica izvela kako valja, odnosno da li ćemo mi od tih tranzitnih taksi imati kroz 10 godina veću korist, nego da smo sada na tenderu dobili veću cenu za NIS. Ako je to tako, onda je to dobar posao, zato što nas za naredne decenije drži energetski obezbeđenim. Tako da ja to ne bih a priori napadao, s tim što treba videti kakav je ugovor na kraju postignut, jer mi još uvek nemamo sve detalje, već nam je to dato na kašičicu. I samo zbog toga treba taj način ugovaranja posla kritikovati.
Koliko Koštunica uopšte “teži” u glasovima? Ili je Velimir Ilić postao jači partner u “narodnjačkoj koaliciji”?
Mislim da je Koštunica ipak jači, ali je ujedno svakim danom sve slabiji, zato što javnost ne voli takvu igru koja je suštinski nepoštena i kvarna i to se iz aviona vidi. Tako da Koštunica, bez obzira na svoje ideologe, zvanične i nezvanične portparole, analitičare..., ne može preterano uticati na javno mnjenje, jer je njegova politika prosto razgolićena u svoj svojoj grdobi.
Mislite da Tadić može da dobije izbore i bez podrške Koštunice?
To je pitanje, to ćemo tek videti. Jasno je, međutim, da Boris Tadić tu podršku nema i dobro je što je odbio uslovljavanje. I sada do kraja treba da izoštri tu dilemu, da li će se ići u EU ili negde u nepoznatom pravcu. Valjda će biti dosta razuma kod ljudi da se, bez obzira na Koštunicu i njegovu podršku, opredele za put ka EU. Valjda nisu građani Srbije jedini izuzetak na evropskom kontinentu.
Za pred kraj, jedno hipotetičko pitanje. Ukoliko Nikolić dobije izbore, da li će to značiti novu Vladu Srbije, sastavljenu od radikala i “narodnjaka”. Ili pak brze vanredne parlamentarne izbore?
To zavisi od političke razboritosti radikala. Ako su politički razboriti, teraće Koštunicu na izbore i onda će ga zajedno radikali i demokrate počistiti sa političke scene. Eventualno će ući u parlament, ali nikako neće moći da bude premijer. A ako nisu dovoljno politički razboriti, pustiće da ih vuče za nos, kao što je vukao svoje dosadašnje koalicione partnere.
A u slučaju da Tadić pobedi?
To opet zavisi od njegove političke razboritosti. Ako je politički razborit, on će ići na izbore. Izbaciće Koštunicu iz vlade i ići će na izbore. I opet će Koštunica izgubiti i neće moći da bude premijer.
(Građanski list, 26-27. januar 2008)
Razgolićena sva grdoba Koštuničine politike
- Na žalost, dok Srbija ne uđe u Evropsku Uniju izgleda da ćemo stalno imati neke istorijske prekretnice i bez obzira što ovi izbori sami po sebi neće sve dileme rešiti, oni su jako važni. Važni su jer se šalje poruka simboličke prirode u svet: da li se Srbija kreće ka EU ili se kreće u nekom potpuno nepoznatom pravcu. Tako da u tom smislu ovi izbori jesu istorijski. Ali, na žalost, nisu jedini istorijski, jer ćemo očigledno imati još takvih izazova.
Koliko su realna upozorenja da bi, u slučaju pobede kandidata radikala Tomislava Nikolića, to značilo automatsku izolaciju zemlje, i u smislu investicija i u smislu ugleda u svetu?
Mislim da su to sasvim realistična upozorenja. Predizbornu kampanju radikali su uradili odlično, oni su ubeđivali ne-radikale da oni nisu oni radikali koji su bili. Ali, čak i da su se oni zaista promenili, mi ćemo izgubiti najmanje pola godine do godinu dana dok oni ubede i spoljni svet da su se promenili. A sa tih pola godine ili godinu dana, naša ekonomska situacija će se drastično pogoršati. Ali, teza da su se radikali promenili je izuzetno optimistična. Jer šta ako se oni nisu promenili, šta ako su samo za predizbornu kampanju sebe izmenili a nisu se suštinski izmenili? A tako meni to izgleda, iako bih voleo da grešim. Ali, šta ako ne grešim? E, pa to bi značilo da se neće izgubiti samo godinu dana dok oni ubede zapadni svet da su se stvarno promenili, nego će Srbija izgubiti nekoliko godina. A to je strahovit gubitak u svetu u kojem živimo, jer se taj svet menja vrtoglavom brzinom. Dakle, mi ćemo izgubiti još jednu ili dve decenije. Kao što smo tokom devedesetih godina izgubili ne deset, nego smo izgubili 40-50 godina. Mi smo se tokom devedesetih vratili na nivo društvenog proizvoda iz 1960. I sada, kada se konačno približavamo onom nivou društvenog proizvoda iz 1989, ako Tomislav Nikolić dođe na vlast opet ćemo nazadovati. Strane investicije naprosto neće dolaziti, zato što je kapital jako oprezan. Evo, pre neki dan sam slušao japanskog novinara, koji je rekao da, ako Tomislav Nikolić dođe na vlast, japanski biznismeni sasvim sigurno neće ulagati, jer je rizik preveliki. Tako da, jednostavno rečeno, od nas zavisi da li ćemo se kretati napred ili nazad. A napred se možemo kretati isključivo ako idemo ka EU. Ako se ne krećemo ka EU, znači da ćemo se kretati unazad.
Kako je moguće govoriti o bilo kakvoj “promeni” kod radikala, kada im je i dan-danas lider Vojislav Šešelj, kome se u Hagu sudi za najteže zločine protiv čovečnosti, kada im je predsednički kandidat Tomislav Nikolić, koji je bio potpredsednik savezne vlade u vreme kada je Srbija bila bombardovana, a Vučić je tada bio zloglasni ministar informisanja...
Pa upravo je to problem. Doduše, oni se mogu promeniti, pa ne treba unapred isključiti mogućnost. Jer, oni vide da im promena dobro donosi, pošto nikada više glasova nisu dobili nego u prvom krugu ovih predsedničkih izbora. Oni ne bi mogli preći milion i tristo-četiristo hiljada glasova da se nisu u predizbornoj kampanji promenili. Dakle, mogu učiti da je promena dobra. Ali, čak i da je to tako, oni u kratkom vremenu ne mogu da ubede svet da su zaista drugačiji. A posebno što ja delim vaše mišljenje da je daleko veća verovatnoća da se nisu promenili, jer su to isti ljudi koji su bili na čelu stranke i tokom devedesetih. Tako da je tu kontinuitet jasan i bojati se da će, recimo, Nataša Jovanović, koje uopšte nema u predizbornoj kampanji, ponovo doći do punog izražaja ako dođu na vlast. A onda zamislite tu katastrofu. Već smo je videli kao potpredsednika parlamenta, kakvo je to žalosno ponašanje. Na kraju krajeva, i Tomislav Nikolić je još samo pre nekoliko meseci zvao Borisa Tadića ustašom. A sada je u predizbornoj kampanji umio i svoj rečnik, ne samo svoj izgled.
Čemu radikali u stvari najviše duguju svoju popularnost? Da li je to, kao što se obično misli, njihov ekstremni nacionalizam, ili je ipak u pitanju socijalna demagogija?
To je kombinacija i jednoga i drugoga. S jedne strane, tu su velike nacionalne frustracije, jer je Srbija iz devedesetih godina izašla kao poražena nacija, poraženo društvo, za šta na žalost EU nije pokazivala dovoljno fleksibilnosti i razumevanja. S druge strane, mnogi ljudi iz postpetooktobarskih vlasti su utonuli u korupciju i kriminal, a narod nije slep i radikali umeju to da istaknu. Tu su ogromni socijalni proble mi, jer je oko četvrtine radno aktivnog stanovništva nezaposleno. Svuda nezaposleni u velikoj većini biraju krajnju desnicu pa i u Srbiji. I to je ta kombinacija nacionalnih frustracija i ogromnih socijalnih problema i tegoba, koje onda radikali uspešnom kombinacijom nacionalističke i socijalne demagogije prosto koriste. I mi kao društvo imamo problem sa takvom političkom elitom. Na žalost, i ova druga politička elita nije sjajna, ona je loša. Jer da ona nije loša, ne bi Nikolić mogao da osvoji ovoliko glasova u prvom krugu.
Vrlo uslovno govoreći, koliko to zapravo podseća na doba Vajmarske Nemačke? Kažem, vrlo uslovno, jer su istorijske okolnosti potpuno drugačije. Ali, čini mi se da su simptomi slični...
Da, istorijske okolnosti su potpuno drugačije. Niti je Srbija toliko velika kao Nemačka, niti ovde ima Hitlera. Ali, s druge strane, jasno je da postoji jedno društvo koje je potpuno dezorijentisano i koje u tom smislu podseća na Vajmarsku Republiku, gde je s pravom postojao jedan osećaj nepravde posle Prvog svetskog rata, baš kao što osećaj nepravde s pravom vlada i u Srbiji posle ratova u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, sličnost su i užasni socijalni problemi, ekonomske i privredne teškoće. I sve to koriste vešti politički demagozi: socijalna demagogija plus nacionalna demagogija i, eto ga, to je recept za uspešnu krajnju desnicu u takvim društvenim okolnostima. Utoliko Srbija zaista podseća na Vajmarsku Nemačku.
Da se okrenemo sada onome što se zove ili se zvalo “prodemokratski blok”. Dakle, nakon prvog kruga izbora jasno je da je Boris Tadić jedini ozbiljan rival Tomislavu Nikoliću na političkoj sceni. Šta biste najviše zamerili Tadiću u dosadašnjoj predizbornoj kampanji, zbog čega je po vama zaostao tih 170.000 glasova?
U samoj kampanji mu ne bih puno zamerao. On je na neki način došao u ovu situaciju onog momenta kada je Vojislavu Koštunici prepustio premijersko mesto. Kasnija popuštanja, koja su se odražavala na rejting, bila su proizvod tog prvobitnog popuštanja Vojislavu Koštunici za premijersku poziciju. Bolje je bilo da Koštunica još tada napravi koaliciju sa radikalima, da svoje birače odmah liši iluzija pa da se borimo protiv jedne takve koalicije, nego li što smo se iscrpljivali godinu dana u jednoj jalovoj politici, u politici potpune dezorijentisanosti, gde je Koštunica koristio svoj položaj jezička na vagi da bi se bavio jačanjem lične političke moći. I to je najveća greška koju je Boris Tadić napravio. A inače u samoj kampanji nije pravio velike greške. Doduše, mislim da je trebalo još jasnije da koristi taj proevropski argument u kampanji, kao što ga sada koristi.
Koštunica očigledno pokušava opet da bude jezičak na vagi?
Jeste.
Tadić je, međutim, poručio da više ne pristaje na ucene...
Ja kažem: hvala bogu!
Da li da mu verujemo?
Mislim da mu ovog puta treba verovati, mislim da je i njemu konačno prekipelo, mislim da mu je jasno šta Vojislav Koštunica radi, mislim da je Tadiću jasno da Koštunica nije zainteresovan za evropski put, već da je isključivo zainteresovan za ličnu moć. I nadam se da je Boris Tadić načisto s tim i da više neće dozvoliti da Koštunica bilo njega bilo njegove brojne birače vuče za nos. Jer, posle prvog kruga to je više od 1,4 miliona ljudi, što je svakako velika snaga, snaga za promene, čak i ako Nikolić dobije izbore, to je kapital za budućnost. Pod jednim uslovom: ako Tadić ne pristane da bude vučen za nos. Ako pristane da bude vučen za nos, izgubiće te birače.
A da li ovaj aranžaman sa privatizacijom NIS-a sa ruskim “Gaspromom” nalikuje na još jedno popuštanje Tadića pred Koštunicom, u zamenu za podršku u drugom krugu predsedničkih izbora?
To ne mora da znači, zato što taj aranžaman ne mora po sebi biti loš. Dakle, sve zavisi da li se tu računica izvela kako valja, odnosno da li ćemo mi od tih tranzitnih taksi imati kroz 10 godina veću korist, nego da smo sada na tenderu dobili veću cenu za NIS. Ako je to tako, onda je to dobar posao, zato što nas za naredne decenije drži energetski obezbeđenim. Tako da ja to ne bih a priori napadao, s tim što treba videti kakav je ugovor na kraju postignut, jer mi još uvek nemamo sve detalje, već nam je to dato na kašičicu. I samo zbog toga treba taj način ugovaranja posla kritikovati.
Koliko Koštunica uopšte “teži” u glasovima? Ili je Velimir Ilić postao jači partner u “narodnjačkoj koaliciji”?
Mislim da je Koštunica ipak jači, ali je ujedno svakim danom sve slabiji, zato što javnost ne voli takvu igru koja je suštinski nepoštena i kvarna i to se iz aviona vidi. Tako da Koštunica, bez obzira na svoje ideologe, zvanične i nezvanične portparole, analitičare..., ne može preterano uticati na javno mnjenje, jer je njegova politika prosto razgolićena u svoj svojoj grdobi.
Mislite da Tadić može da dobije izbore i bez podrške Koštunice?
To je pitanje, to ćemo tek videti. Jasno je, međutim, da Boris Tadić tu podršku nema i dobro je što je odbio uslovljavanje. I sada do kraja treba da izoštri tu dilemu, da li će se ići u EU ili negde u nepoznatom pravcu. Valjda će biti dosta razuma kod ljudi da se, bez obzira na Koštunicu i njegovu podršku, opredele za put ka EU. Valjda nisu građani Srbije jedini izuzetak na evropskom kontinentu.
Za pred kraj, jedno hipotetičko pitanje. Ukoliko Nikolić dobije izbore, da li će to značiti novu Vladu Srbije, sastavljenu od radikala i “narodnjaka”. Ili pak brze vanredne parlamentarne izbore?
To zavisi od političke razboritosti radikala. Ako su politički razboriti, teraće Koštunicu na izbore i onda će ga zajedno radikali i demokrate počistiti sa političke scene. Eventualno će ući u parlament, ali nikako neće moći da bude premijer. A ako nisu dovoljno politički razboriti, pustiće da ih vuče za nos, kao što je vukao svoje dosadašnje koalicione partnere.
A u slučaju da Tadić pobedi?
To opet zavisi od njegove političke razboritosti. Ako je politički razborit, on će ići na izbore. Izbaciće Koštunicu iz vlade i ići će na izbore. I opet će Koštunica izgubiti i neće moći da bude premijer.
(Građanski list, 26-27. januar 2008)
Thursday, January 24, 2008
Odstupanje: Albanski umetnici sa Kosova izlažu u Novom Sadu
U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u toku je izložba “Odstupanje”, u okviru koje je 11 mladih albanskih umetnika sa Kosova, iz Prištine, izložilo svoje audio-vizuelne i likovne radove.
Sama činjenica da albanski umetnici izlažu u Vojvodini, 11 godina nakon poslednjeg pojavljivanja, 1997. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, na žalost u ovom regionu predstavlja vest.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, koji je otvorio izložbu, međutim za DW kaže da je sasvim normalno da Vojvodina kao multietnička regija bude domaćin albanskim umetnicima sa Kosova:
“Normalno je da Vojvodina kao multietnička, multikonfesionalna i višejezična regija u svom glavnom gradu bude domaćin mladim kosovskim umetnicima. Na žalost, mi nismo baš često u prilici da vidimo njihov umetnički izraz, da budemo u prilici da razgovaramo sa njima, da vidimo kako oni gledaju na današnjicu. Ali, ovo je, mislim i nadam se, jedan početak.”
Kustos izložbe Gordana Nikolić za naš program kaže da se o svakodnevnom životu na Kosovu, pa i o tamošnjoj umetnosti, u Srbiji praktično ništa ne zna:
“Reč je o tome da je Kosovo u stvari jedna zloupotrebljena tema u dnevno-političke svrhe. Koliko ljudi zaista poznaju Kosovo, koliko poznaju šta se trenutno zaista događa na Kosovu, kakva je kultura ljudi, kakva je umetnost ljudi, kakav je onaj svakodnevni život ljudi - to se ovde uopšte ne zna. Kosovo je jedna tema o kojoj se mnogo priča ali se malo zna.”
Umetnik Aljban Muja za DW kaže da su komunikacija i saradnja jedini mogući put za umetnike sa Kosova i iz Srbije:
“Ne postoje dva puta, postoji samo jedan put. I taj put je da počnemo da komuniciramo i da sarađujemo, zašto da ne. Sve vreme podržavam obnovu saradnje, jer mi smo budućnost ovog regiona i naravno mi ne želimo da nam se ponove stvari koje su se desile u prošlosti.”
Umetnik Dren Maljići za naš program kaže da je normalno što se oseća pomalo neprijatno u Novom Sadu i za to krivi politički trenutak:
“Pa normalno je da se osećam neprijatno, pošto je politički proces u kome su sada Kosovo i Srbija takav da je svima nama nelagodno. Ali, kada su svi ludi na obe strane, hajde da barem jedan odsto komunicira između sebe.”
A umetnik Driton Hajredini kaže:
“Mogu ljudi da kažu da nije baš vreme, ali kada je vreme?! Ti ljudi meni treba da kažu kada je vreme! Pošto ja uopšte ne znam kada bi bilo to vreme: posle deset, 20 godina... Neko mora da započne. A umetnost je umetnost i mi naše mišljenje izražavamo na vizuelnom nivou, i to ne može niko da nam zabrani.”
Direktor Muzeja savremene umetnosti Živko Grozdanić za DW kaže da je jezik savremene kulture jedini jezik kojim ćemo moći da govorimo u budućnosti:
“Ova izložba jeste zanimljiva u tom političkom kontekstu, pre svega sam čin da neko ima hrabrosti da to ovde napravi. Mi zaista svi imamo predrasude jedni prema drugima, kao što oni imaju prema nama, tako i mi imamo prema njima. Ali, izložba ima za cilj da pokaže jedan drugačiji jezik koji je jedini jezik kojim ćemo moći da govorimo u budućnosti: to je jezik savremene umetnosti, savremene kulture, apsolutno kritički nastrojen prema svim tim nacionalističkim, svim tim ideološkim i tradicionalnim, mitskim varijantama. I to je ta velika dimenzija ove izložbe.”
Driton Hajredini za naš program ocenjuje da je umetnost na Kosovu posle 2000. godine na površinu izbila energija mladih umetnika, angažovana umetnost i kritika iskrivljenog sistema vrednosti u društvu na Kosovu:
“Ranije je umetnost kod nas bila manje-više konzervativna, ali posle 2000. godine akumulirala se neka energija i ta energija je nekako morala da izađe van, a najbolji način za to je bila umetnost. Kritika društva, ili kritika kulture, ili kritika stereotipa - sve to pokušavamo da pravimo na umetničkom nivou. I trenutno to radimo veoma uspešno. Rekao bih da su umetnici sa Kosova najbolji kosovski izvozni proizvod. Barem za sada.”
A Bojan Kostreš za kraj još jednom poručuje da su ljudi sa Kosova dobrodošli u Vojvodinu, bez obzira na pitanje statusa Kosova:
“Ljudi koji dolaze sa Kosova su ovde dobrodošli, bez obzira da li oni za mesec dana,šest meseci ili godiunu dana u nezavisnom Kosovu, Kosovu koje će biti Srbija ili nešto treće, ti ljudi su ovde uvek dobrodošli i nadam se da ćemo što pre opet svi živeti u jednoj državi, a ta država će biti Evropska Unija.”
Izložbu su organizovali Institut za fleksibilne kulture i tehnologije "Napon" iz Novog Sada i Kontekst iz Beograda. Novosađani će izložbu moći da pogledaju do 5. februara, a od 7. do 22. februara izložbu će u galeriji Kontekst moći da vide i građani Beograda.
(Radio Deutsche Welle, 24. januar 2008)
Sama činjenica da albanski umetnici izlažu u Vojvodini, 11 godina nakon poslednjeg pojavljivanja, 1997. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, na žalost u ovom regionu predstavlja vest.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, koji je otvorio izložbu, međutim za DW kaže da je sasvim normalno da Vojvodina kao multietnička regija bude domaćin albanskim umetnicima sa Kosova:
“Normalno je da Vojvodina kao multietnička, multikonfesionalna i višejezična regija u svom glavnom gradu bude domaćin mladim kosovskim umetnicima. Na žalost, mi nismo baš često u prilici da vidimo njihov umetnički izraz, da budemo u prilici da razgovaramo sa njima, da vidimo kako oni gledaju na današnjicu. Ali, ovo je, mislim i nadam se, jedan početak.”
Kustos izložbe Gordana Nikolić za naš program kaže da se o svakodnevnom životu na Kosovu, pa i o tamošnjoj umetnosti, u Srbiji praktično ništa ne zna:
“Reč je o tome da je Kosovo u stvari jedna zloupotrebljena tema u dnevno-političke svrhe. Koliko ljudi zaista poznaju Kosovo, koliko poznaju šta se trenutno zaista događa na Kosovu, kakva je kultura ljudi, kakva je umetnost ljudi, kakav je onaj svakodnevni život ljudi - to se ovde uopšte ne zna. Kosovo je jedna tema o kojoj se mnogo priča ali se malo zna.”
Umetnik Aljban Muja za DW kaže da su komunikacija i saradnja jedini mogući put za umetnike sa Kosova i iz Srbije:
“Ne postoje dva puta, postoji samo jedan put. I taj put je da počnemo da komuniciramo i da sarađujemo, zašto da ne. Sve vreme podržavam obnovu saradnje, jer mi smo budućnost ovog regiona i naravno mi ne želimo da nam se ponove stvari koje su se desile u prošlosti.”
Umetnik Dren Maljići za naš program kaže da je normalno što se oseća pomalo neprijatno u Novom Sadu i za to krivi politički trenutak:
“Pa normalno je da se osećam neprijatno, pošto je politički proces u kome su sada Kosovo i Srbija takav da je svima nama nelagodno. Ali, kada su svi ludi na obe strane, hajde da barem jedan odsto komunicira između sebe.”
A umetnik Driton Hajredini kaže:
“Mogu ljudi da kažu da nije baš vreme, ali kada je vreme?! Ti ljudi meni treba da kažu kada je vreme! Pošto ja uopšte ne znam kada bi bilo to vreme: posle deset, 20 godina... Neko mora da započne. A umetnost je umetnost i mi naše mišljenje izražavamo na vizuelnom nivou, i to ne može niko da nam zabrani.”
Direktor Muzeja savremene umetnosti Živko Grozdanić za DW kaže da je jezik savremene kulture jedini jezik kojim ćemo moći da govorimo u budućnosti:
“Ova izložba jeste zanimljiva u tom političkom kontekstu, pre svega sam čin da neko ima hrabrosti da to ovde napravi. Mi zaista svi imamo predrasude jedni prema drugima, kao što oni imaju prema nama, tako i mi imamo prema njima. Ali, izložba ima za cilj da pokaže jedan drugačiji jezik koji je jedini jezik kojim ćemo moći da govorimo u budućnosti: to je jezik savremene umetnosti, savremene kulture, apsolutno kritički nastrojen prema svim tim nacionalističkim, svim tim ideološkim i tradicionalnim, mitskim varijantama. I to je ta velika dimenzija ove izložbe.”
Driton Hajredini za naš program ocenjuje da je umetnost na Kosovu posle 2000. godine na površinu izbila energija mladih umetnika, angažovana umetnost i kritika iskrivljenog sistema vrednosti u društvu na Kosovu:
“Ranije je umetnost kod nas bila manje-više konzervativna, ali posle 2000. godine akumulirala se neka energija i ta energija je nekako morala da izađe van, a najbolji način za to je bila umetnost. Kritika društva, ili kritika kulture, ili kritika stereotipa - sve to pokušavamo da pravimo na umetničkom nivou. I trenutno to radimo veoma uspešno. Rekao bih da su umetnici sa Kosova najbolji kosovski izvozni proizvod. Barem za sada.”
A Bojan Kostreš za kraj još jednom poručuje da su ljudi sa Kosova dobrodošli u Vojvodinu, bez obzira na pitanje statusa Kosova:
“Ljudi koji dolaze sa Kosova su ovde dobrodošli, bez obzira da li oni za mesec dana,šest meseci ili godiunu dana u nezavisnom Kosovu, Kosovu koje će biti Srbija ili nešto treće, ti ljudi su ovde uvek dobrodošli i nadam se da ćemo što pre opet svi živeti u jednoj državi, a ta država će biti Evropska Unija.”
Izložbu su organizovali Institut za fleksibilne kulture i tehnologije "Napon" iz Novog Sada i Kontekst iz Beograda. Novosađani će izložbu moći da pogledaju do 5. februara, a od 7. do 22. februara izložbu će u galeriji Kontekst moći da vide i građani Beograda.
(Radio Deutsche Welle, 24. januar 2008)
Wednesday, January 23, 2008
Rasvetljeno podmetanje požara u pekari Violeta
Novosadska policija podnela je krivične prijave protiv osumnjičenih koji su prošle godine
podmetnuli požar u jednu pekaru i sve to snimili kamerom, saopšteno je danas.
Rudolf R. (20), Holik N. (21) i maloletni M.M. (17) svi iz Novog Sad su u noći između 2. i 3. septembra razbili bezbol palicom izlog pekare, polili unutrašnjost benzinom i ubacili zapaljenu baklju, navodi se u saopštenju policije.
Kako se navodi, na to ih je podstrekivao Jovan Š. (28) iz Novog Sada koji je angažovao i Bojana J. (26) da kamerom snimi paljenje pekare, a čiji snimak je polovinom januara ove godine objavljen na internet sajtu www.youtube.com.
Na tom sajtu postavljen je snimak pod nazivom "Šiptari lete u nebo", potpisan sa "Oslobodioci - omladina lojalna pravoslavlju", na kojem se jasno vidi paljenje pekare "Violeta", u blizini Novosadskog sajma.
Snimak urađen amaterskom kamerom počinje tekstom: "Reci svima ko si, ne stidi se svoje vere i budi ponosan sin pravoslavlja!"
Uz himnu "Bože pravde" snimak pokazuje tri maskirane osobe koje prelaze kolovoz i idu ka pekari "Violeta", dok ih neko snima kroz granje na trotoaru s druge strane ulice.
Vlasnik pekare "Violeta" je Binaj Vebi, a u požaru nije bilo povređenih jer pekara u tom trenutku nije radila.
Policija je protiv Jovana Š. i Bojana J. podnela krivične prijave zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, dok je protiv ostalih počinilaca podneta krivična prijava zbog izazivanja opšte opasnosti.
(Beta, 23. januar 2008)
podmetnuli požar u jednu pekaru i sve to snimili kamerom, saopšteno je danas.
Rudolf R. (20), Holik N. (21) i maloletni M.M. (17) svi iz Novog Sad su u noći između 2. i 3. septembra razbili bezbol palicom izlog pekare, polili unutrašnjost benzinom i ubacili zapaljenu baklju, navodi se u saopštenju policije.
Kako se navodi, na to ih je podstrekivao Jovan Š. (28) iz Novog Sada koji je angažovao i Bojana J. (26) da kamerom snimi paljenje pekare, a čiji snimak je polovinom januara ove godine objavljen na internet sajtu www.youtube.com.
Na tom sajtu postavljen je snimak pod nazivom "Šiptari lete u nebo", potpisan sa "Oslobodioci - omladina lojalna pravoslavlju", na kojem se jasno vidi paljenje pekare "Violeta", u blizini Novosadskog sajma.
Snimak urađen amaterskom kamerom počinje tekstom: "Reci svima ko si, ne stidi se svoje vere i budi ponosan sin pravoslavlja!"
Uz himnu "Bože pravde" snimak pokazuje tri maskirane osobe koje prelaze kolovoz i idu ka pekari "Violeta", dok ih neko snima kroz granje na trotoaru s druge strane ulice.
Vlasnik pekare "Violeta" je Binaj Vebi, a u požaru nije bilo povređenih jer pekara u tom trenutku nije radila.
Policija je protiv Jovana Š. i Bojana J. podnela krivične prijave zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, dok je protiv ostalih počinilaca podneta krivična prijava zbog izazivanja opšte opasnosti.
(Beta, 23. januar 2008)
Kostreš traži od Koštunice na uvid sporazum o NIS-u
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je danas da će od premijera Srbije Vojislava Koštunice da mu dostavi sporazum o privatizaciji Naftne industrije Srbije i aranžman sa ruskim “Gaspromom”, kako bi se uverio da Vojvodina nije oštećena tim ugovorom.
“Nadam se da se ovaj put neće igrati žmurke, kao što su to radili sa koncesijama. Ukoliko je taj ugovor u korist građana Vojvodine, mi ćemo ga podržati. Ukoliko je štetan, doživeće veliki otpor svih građana Vojvodine”, rekao je Kostreš agenciji Beta.
Dodao je da se “grdno varaju” svi oni koji misle da će Vojvođani mirno gledati na to da bude opljačkana i da njen kapital bude prebačen negde drugde.
“Vojvodina nije krava muzara i to više neće ni biti”, poručio je Kostreš.
(Beta, 23. januar 2008)
“Nadam se da se ovaj put neće igrati žmurke, kao što su to radili sa koncesijama. Ukoliko je taj ugovor u korist građana Vojvodine, mi ćemo ga podržati. Ukoliko je štetan, doživeće veliki otpor svih građana Vojvodine”, rekao je Kostreš agenciji Beta.
Dodao je da se “grdno varaju” svi oni koji misle da će Vojvođani mirno gledati na to da bude opljačkana i da njen kapital bude prebačen negde drugde.
“Vojvodina nije krava muzara i to više neće ni biti”, poručio je Kostreš.
(Beta, 23. januar 2008)
Tuesday, January 22, 2008
NDNV: Apsurdna tužba protiv novinara zbog književne kritike
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) ocenilo je danas da se protiv novinara "Kikindskih" Željka Bodrožića i Srđana Tešina u Kikindi vodi "sudsko-politička kampanja".
NDNV je u saopštenju za javnost podsetilo da je za 25. januar zakazano ročište po tužbi pesnika Nedeljka Radlovića protiv Bodrožića i Tešina, zbog književne kritike koja je o jednoj Radlovićevoj pesmi objavljena u listu "Kikindske".
NDNV je ocenilo da je "nečuveno i apsurdno" da književna kritika postane predmet tužbe.
"Radi se o kritici jedne komično nespretno napisane Radlovićeve pesme, u kojoj on na drastičan način zloupotrebljava ime pesnika evropske moderne Dušana Vasiljeva, pretvarajući ga u banalnog tradicionalističkog antievropskog i anticivilizacijskog pesnika", navodi se u saopštenju.
NDNV je ocenio da ova tužba predstavlja nastavak "sudsko-političke kampanje" protiv novinara koji su se usudili da kritikuju lik i delo "ksenofobnih nacionalista i šovinista".
"NDNV će pažljivo pratiti ovaj sudski proces i o njemu obaveštavati domaću i međunarodnu javnost i organizacije za zaštitu ljudskih prava", piše u saopštenju.
(Beta, 22. januar 2008)
NDNV je u saopštenju za javnost podsetilo da je za 25. januar zakazano ročište po tužbi pesnika Nedeljka Radlovića protiv Bodrožića i Tešina, zbog književne kritike koja je o jednoj Radlovićevoj pesmi objavljena u listu "Kikindske".
NDNV je ocenilo da je "nečuveno i apsurdno" da književna kritika postane predmet tužbe.
"Radi se o kritici jedne komično nespretno napisane Radlovićeve pesme, u kojoj on na drastičan način zloupotrebljava ime pesnika evropske moderne Dušana Vasiljeva, pretvarajući ga u banalnog tradicionalističkog antievropskog i anticivilizacijskog pesnika", navodi se u saopštenju.
NDNV je ocenio da ova tužba predstavlja nastavak "sudsko-političke kampanje" protiv novinara koji su se usudili da kritikuju lik i delo "ksenofobnih nacionalista i šovinista".
"NDNV će pažljivo pratiti ovaj sudski proces i o njemu obaveštavati domaću i međunarodnu javnost i organizacije za zaštitu ljudskih prava", piše u saopštenju.
(Beta, 22. januar 2008)
Ombudsman osudio incidente u Aradcu i Novom Sadu
Vojvođanski ombudsman Petar Teofilović danas je najoštrije osudio ispisivanje grafita mržnje protiv Slovaka u mestu Aradac, kao i napad na prostorije Crkve Isusa Hrista svetaca u Novom Sadu.
Ombudsman je u saopštenju za javnost ocenio da grafit "Ovo je opomena Slovacima" u Aradcu predstavlja "nedvosmislenu pretnju" Sloavcima.
Naveo je da je napad i oštećivanje prostorije Crkve Isusa Hrista svetaca još jedan u nizu u poslednje vreme učestalih vandalskih činova sa jasnom porukom verske netrepeljivosti.
"Očigledna netolerancija prema različitostima takođe povezuje ove događaje", naveo je Teofilović, a prenosi Kancelarija pokrajinskog ombudsmana.
Ocenio je da ova nedela predstavljaju krivično delo širenja nacionalne i verske netrepeljivosti, kao i najozbiljniju pretnju bezbednosti građana.
Teofilović je apelovao na nadležne državne organe da počinioce ovih nedela što pre privedu pravdi i utvrde njihove motive, kao i da o tome što pre izveste javnost.
(Beta, 22. januar 2008)
Ombudsman je u saopštenju za javnost ocenio da grafit "Ovo je opomena Slovacima" u Aradcu predstavlja "nedvosmislenu pretnju" Sloavcima.
Naveo je da je napad i oštećivanje prostorije Crkve Isusa Hrista svetaca još jedan u nizu u poslednje vreme učestalih vandalskih činova sa jasnom porukom verske netrepeljivosti.
"Očigledna netolerancija prema različitostima takođe povezuje ove događaje", naveo je Teofilović, a prenosi Kancelarija pokrajinskog ombudsmana.
Ocenio je da ova nedela predstavljaju krivično delo širenja nacionalne i verske netrepeljivosti, kao i najozbiljniju pretnju bezbednosti građana.
Teofilović je apelovao na nadležne državne organe da počinioce ovih nedela što pre privedu pravdi i utvrde njihove motive, kao i da o tome što pre izveste javnost.
(Beta, 22. januar 2008)
Monday, January 21, 2008
Zurof: Kepiro mora da odgovara za zločin iz Novosadske racije
Direktor Centra "Simon Vizental" iz Jerusalima Efraim Zurof poručio je da nekadašnji oficir mađarske žandarmerije Šandor Kepiro (93) mora da odgovara za zločine iz Novosadske racije 1942. godine.
U pismu koje je na današnjem pomenu na Keju žrtava racije u Novom Sadu pročitala predsednica Jevrejske opštine Ana Frenkel, Zurof je podsetio da je još pre godinu dana zatraženo da "Kepiro plati za svoje žločine".
"Šta treba da se dogodi da bi pravda bila zadovoljena i kako je moguće da Kepiro, koga je mađarski sud osudio još 1944. godine i dalje slobodno šeta ulicama Budimpešte", upitao je Zurof u pismu.
Prema njegovim navodima, najbolji način da se budućim generacijama prenese poruka da se zločini poput novosadske racije nikada više ne dogode je da zločinci budu kažnjeni za svoje zločine.
Novosadska racija odigrala se od 21. do 23. januara 1942. godine, kada su pod led Dunava mađarski fašisti bacili više od 1.300 Jevreja, Roma i Srba.
Kepira (93) je Centar "Simon Vizental”, koji se bavi otkrivanjem nacističkih ratnih zločinaca, identifikovao kao osobu koja je pred mađarskim sudovima 1944. i 1946. godine osuđena za ratni zločin, ali nikada nije odslužila zatvorsku kaznu.
Kepiro je osuđen zato što je kao policijski kapetan mađarske žandarmerije učestvovao u novosadskoj raciji, a osumnjičen je i da je učestvovao u deportaciji novosadskih Jevreja u nacistički koncentracioni logor Aušvic.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak upozorio je nedavno da bi Kepiro mogao umreti neosuđen, ukoliko se ubrzo protiv njega u Mađarskoj ne podigne optužnica.
(Beta, 21. januar 2008)
U pismu koje je na današnjem pomenu na Keju žrtava racije u Novom Sadu pročitala predsednica Jevrejske opštine Ana Frenkel, Zurof je podsetio da je još pre godinu dana zatraženo da "Kepiro plati za svoje žločine".
"Šta treba da se dogodi da bi pravda bila zadovoljena i kako je moguće da Kepiro, koga je mađarski sud osudio još 1944. godine i dalje slobodno šeta ulicama Budimpešte", upitao je Zurof u pismu.
Prema njegovim navodima, najbolji način da se budućim generacijama prenese poruka da se zločini poput novosadske racije nikada više ne dogode je da zločinci budu kažnjeni za svoje zločine.
Novosadska racija odigrala se od 21. do 23. januara 1942. godine, kada su pod led Dunava mađarski fašisti bacili više od 1.300 Jevreja, Roma i Srba.
Kepira (93) je Centar "Simon Vizental”, koji se bavi otkrivanjem nacističkih ratnih zločinaca, identifikovao kao osobu koja je pred mađarskim sudovima 1944. i 1946. godine osuđena za ratni zločin, ali nikada nije odslužila zatvorsku kaznu.
Kepiro je osuđen zato što je kao policijski kapetan mađarske žandarmerije učestvovao u novosadskoj raciji, a osumnjičen je i da je učestvovao u deportaciji novosadskih Jevreja u nacistički koncentracioni logor Aušvic.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak upozorio je nedavno da bi Kepiro mogao umreti neosuđen, ukoliko se ubrzo protiv njega u Mađarskoj ne podigne optužnica.
(Beta, 21. januar 2008)
Tadić: Srbija bira između Evrope i izolacije
Predsednički kandidat Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je da je veliki optimista pred drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji, uprkos prednosti koju je ostvario njegov protivkandidat, radikal Tomislav Nikolić u prvom krugu izbora:
"Ja sam veliki optimista. Ista ovakva razlika je bila i prošli put na izborima, pobedili smo u drugom krugu. Građani Srbije, svi koji žive u ovoj zemlji žele izvesniju budućnost, žele sigurnost, žele stabilnost, ne žele više nikakve konfuzije."
Prema njegovim rečima, građani Srbije će u drugom krugu moći da biraju između evropskog puta i povratka u izolaciju:
"Svaka stranka u Srbiji, svaki političar, ima vrlo jasan izbor. Dakle, nema trećeg puta, imamo samo dva puta. Imamo ovaj jasni evropski put i imamo jedan neevropski put, iako moj protivkandidat kaže da mu nije stran ni evropski put. Svi znamo da devedesetih godina ni ta stranka, niti Šešelj, niti Toma Nikolić nisu vodili Srbiju prema evropi. I nemoguće je svaki čas menjati politiku."
Na pitanje da li očekuje podršku premijera Vojislava Koštunice pred drugi izborni krug, Tadić je ponovio da svi političari sada mogu da se opredele ili za napredak ili za izolaciju. Dodao je da Koštunica nije jedini s kojim će razgovarati:
"Sve razgovore koje treba da obavim obaviću narednih dana. Ali, nemam ja samo razgovore sa Koštunicom, Pastorom, Čedom Jovanovićem, Vukom Draškovićem Veljom Ilićem, Mrkonjićem, Milankom Karić. Nego ja imam razgovore, moram da vam kažem, i sa predstaavnicima Evropske Unije i sa predstavnicima Rusije, sa predsednikom Rusije, sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država i čitavog sveta. Odgodio sam posetu Kini, zbog ovih izbora, zato što smatram da je ovo važna stvar."
Tadić je danas nastavio predizbornu kampanju, polaganjem kamena-temeljca za izgradnju novog studentskog doma u Novom Sadu.
(Radio Deutsche Welle, 21. januar 2008)
"Ja sam veliki optimista. Ista ovakva razlika je bila i prošli put na izborima, pobedili smo u drugom krugu. Građani Srbije, svi koji žive u ovoj zemlji žele izvesniju budućnost, žele sigurnost, žele stabilnost, ne žele više nikakve konfuzije."
Prema njegovim rečima, građani Srbije će u drugom krugu moći da biraju između evropskog puta i povratka u izolaciju:
"Svaka stranka u Srbiji, svaki političar, ima vrlo jasan izbor. Dakle, nema trećeg puta, imamo samo dva puta. Imamo ovaj jasni evropski put i imamo jedan neevropski put, iako moj protivkandidat kaže da mu nije stran ni evropski put. Svi znamo da devedesetih godina ni ta stranka, niti Šešelj, niti Toma Nikolić nisu vodili Srbiju prema evropi. I nemoguće je svaki čas menjati politiku."
Na pitanje da li očekuje podršku premijera Vojislava Koštunice pred drugi izborni krug, Tadić je ponovio da svi političari sada mogu da se opredele ili za napredak ili za izolaciju. Dodao je da Koštunica nije jedini s kojim će razgovarati:
"Sve razgovore koje treba da obavim obaviću narednih dana. Ali, nemam ja samo razgovore sa Koštunicom, Pastorom, Čedom Jovanovićem, Vukom Draškovićem Veljom Ilićem, Mrkonjićem, Milankom Karić. Nego ja imam razgovore, moram da vam kažem, i sa predstaavnicima Evropske Unije i sa predstavnicima Rusije, sa predsednikom Rusije, sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država i čitavog sveta. Odgodio sam posetu Kini, zbog ovih izbora, zato što smatram da je ovo važna stvar."
Tadić je danas nastavio predizbornu kampanju, polaganjem kamena-temeljca za izgradnju novog studentskog doma u Novom Sadu.
(Radio Deutsche Welle, 21. januar 2008)
Saturday, January 19, 2008
Srbi u Hrvatskoj su narod koji izumire
GL INTERVJU: Svetozar Livada, sociolog iz Zagreba, za GL govori o novoj hrvatskoj vladi, SDSS-u, položaju Srba...
Srbi u Hrvatskoj su narod koji izumire
- Činjenica da je Srbin postao potpredsednik hrvatske vlade je pre svega dobra vest za Sanadera, jer to je nova-stara vlada i to je novi-stari Pupovac i novi-stari SDSS. To je klijentelistička partija, koja postoji da bi se formalno prikazivalo pred Evropom kako su Srbi zastupljeni. A novi potpredsednik te vlade, Slobodan Uzelac, do sada je bio sekretar za nauku. On je inače psiholog, bavio se defektologijom. Ranije je bio sekretar Sveučilišnog komiteta, pa onda sekretar Gradskog komiteta i taj je večno u vlasti. I to je princip “ti meni - ja tebi”, kaže u razgovoru za GL sociolog iz Zagreba Svetozar Livada, autor knjige “Etničko čišćenje - ozakonjeni zločin stoljeća”.
Ipak, ljudi iz SDSS-a tvrde suprotno, odnosno da će njihov ulazak u vladu značiti i nastavak rešavanja problema za Srbe u Hrvatskoj, navodno započet njihovom podrškom prethodnoj HDZ-ovoj vladi...
- Ma to su gluposti! Pazite, ako nema povratka nakon 17 godina, a 17 godina je četvrtina životnog veka, to znači da Hrvatska vrlo efikasno kupuje vreme. Jer za 17 godina porodica se raspadne. Takođe, Srbi su ostali bez obrazovane elite, a narod bez elite je predistorijski narod.
Dalje, ako nema povratka stanarskog prava u gradove, o kakvom napretku za Srbe uopšte može biti reči. Pravosuđe u Hrvatskoj je u kriminalnom stanju i, kada su Srbi u pitanju, još uvek vredi princip “kadija te tuži - kadija ti sudi”. Tu još uvek važi sintagma da “Hrvat ne može napraviti zločin”, dok je Srbima prišivena etiketa kolektivne krivice. Recimo, u Sisku se se desile stotine ubistava nad Srbima a nema ni jednoga sudskog procesa. S druge strane, Merčep se kandidovao za predsednika Republike, umesto da mu bude suđeno. A ne sudi mu se jer bi se onda moralo suditi dojučerašnjem predsedniku Sabora. Ako blizu 60.000 penzija nije vraćeno proteranim Srbima, ako nema obnove kuća, a uništeno je 37.000 objekata u 1.200 naselja, ako nema ni jednog jedinog sela koje je obnovljeno bar kao pilot-projekat, ako čak ni rodno selo Nikole Tesle nije obnovljeno, o kakvom mi rešavanju problema pričamo?! Da dodam i podatak da su u međuvremenu imena 52 toponima promenjena, pa tako više nema Srpske Moravice, nema više Vrginmosta, nema Srpskog Polja... A u svakom tom toponimu uništen je identitet svega što je živo i mrtvo tamo postojalo. Uništene su stotine hiljada knjiga koje su pisane ćirilicom, iako je pola istorije Hrvatske napisano ćirilicom, bosančicom i glagoljicom.
Vaši oponenti bi kazali da i hrvatski zakoni garantuju sva prava Srbima...
- To nije istina. Srbi su van zakona. Postoji ustavni zakon o nacionalnim manjinama, ali se ne primenjuje. Ako postoji pravilo u tom zakonu po kojem bi Srbi trebalo da imaju oko 20.000 zaposlenih, u skladu sa njihovim proporcionalnim učešćem u broju stanovnika, zašto se to pravilo ne poštuje, zašto se zakon ne primenjuje. Živi se samo na obećanjima. SDSS je četiri prethodne godine podržavao Sanaderovu vladu. Za četiri godine čovek završi školu, fakultet, zaposli se, izgradi kuću... A šta su oni uradili za te četiri godine?! Ništa! Obilazeći Hrvatsku, pronašao sam 300 naselja u kojima žive Srbi a u kojima nema struje?! Kao, obnavljaju se kuće, ali nema opreme, nema sredstava za rad, nema stočnog fonda, nema trgovine, nema saobraćaja, nema telefona, nema struje... I šta čovek da očekuje u takvoj sredini. Do sada se vratilo 50.000, a hrvatske vlasti su knjižile da se vratilo 100.000. Većina njih se u stvari nije vratila, nego su došli da srede dokumente, da obave sahrane, da obiđu zavičaj i da odu. A od ovih 50.000 koji su se vratili, 15.000 je umrlo. Samo u ministarstvu za obnovu, gde je Srbin doministar, u prethodnom mandatu bilo je 14.300 žalbi na obnovu. I šta to znači? Pa znači da se pred Evropom hrvatska država kiti velikim stepenom zaštite njihovih prava. A to je najobičnija laž! I empirijski ću dokazati da je ta kultura laži kojom se bavi država i njezini koalicioni partneri katastrofalna. Ona prolongira zločin i onemogućava istinsko pomirenje. Jer nema održivog povratka, nema obnove naselja, nema penzija, nema zapošljavanja, nema primene ustavnog zakona, ali se stalno maše da je to sve regulisano. A šta to znači? Zakon koji se ne primenjuje je antiljudski čin, jer papir sve podnosi. A to traje već 15 godina.
Dakle, tvrdite da je zvanična politika hrvatske države da onemogući povratak Srba?
- Ovo je zapravo država koja razbija društvo. Možete vi u selo vratiti nekoga seljaka, ali seljak živi po principu zajma i najma: ja tebi uslugu, ti meni pare ili protivuslugu. A seljak sada nema suseda: jedan ovde, drugi tamo gde ga ne može dozvati. Padne kiša, padne sneg - oni ne mogu jedan do drugoga. Oni seku svoje šljive da bi se ogrejali. Kakvo je to selo? Nikakvo! Tamo živi zavide mrtvima. Ta kultura laži koja je proizvela kulturu smrti na ovim prostorima traži vreme da bi dokrajčila sudbinu. Još joj treba samo malo, i onda i da hoće nema ko da se vrati i nema ni gde ni zašto da se vrati, ako nije siguran za život.
Da li takva Hrvatska uopšte ima izgleda da uđe u Evropsku Uniju?
- Ona će ući u EU kad-tad. Za sada joj je prijem odgođen jer ima dva problema. Prvi problem je povratak Srba, a drugi je stanje sudstva. Ovde je korupcija stil življenja. Vi ne možete ništa uraditi, ako nemate vezu i ako ne platite. Ovde je korupcija organizovani način života. Jedna falanga je ovde na vlasti. Evo, primera radi, za Univerzitet u Mostaru iz budžeta Hrvatske dato je 360 miliona, za kulturne potrebe crkvenih prelata u Bosni dato je 50 miliona, a za prosvetu Srba u Hrvatskoj, kojih ima isto koliko Hrvata u Bosni, dato je ukupno sedam miliona kuna?! I onda se s tim licitira kako Srbi dobijaju pomoć. Eto, i budžet se dakle formira po etničkom principu. A zauzvrat oni iz Bosne su glasali na izborima u Hrvatskoj i obezbedili neophodnu većinu HDZ-u. S druge strane, deklarativni antifašizam kod političara u Hrvatskoj je veoma jak, ali u praksi nijedan spomenik antifašističkoj borbi nije obnovljen, a uništeno ih je oko 3.000, među kojima su i dela od svetskog umetničkog značaja. Istovremeno, crkva je najmoćnija u Hrvatskoj, ona je glavni građevinski preduzimač, ima sada u izgradnji 70 objekata. Pa to nema ni jedna druga firma!
Da li bi se stvari promenile da je SDP formirao vladu?
- Pretpostavljam da bi se promenile, mada je SDP jednako odgovoran kao i HDZ jer je u vreme rata bio deo vlade nacionalnog jedinstva. A tada su napravljeni najveći zločini prema Srbima. I najveće pljačke su napravljene prilikom pretvaranja društvenog u državno vlasništvo. Ali, s druge strane, SDP nema toliko tajkuna kao HDZ, nema toliko opljačkanih vrednosti kao HDZ. Dalje, SDP je intelektualna, građanska partija, članovi su mu superiorniji i znaju ulogu države i društva. Ali, oni nisu pobedili jer je HDZ bio na vlasti i uložio je velika sredstva da bi pobedio.
A zašto Pupovac nije išao sa SDP-om kada je i sam bio socijaldemokrata?
- Zato što je kalkulant. Njemu se smeše dva radna mesta. Verovatno negde u Briselu, u nekom telu za nacionalne manjine, ili neko ambasadorsko mesto, ili mesto u Ujedinjenim Nacijama, na tim poslovima “lezi lebe da te jedem”. HDZ nema kadrove i njima jako odgovara takav službenik, pa još i Srbin, to im je odlična reklama. Ja sam s Pupovcem pojeo oku soli i poznajem ga jako dobro. Njemu je politika ispred ljudi, njemu je lični interes ispred opšteg.
Koliko Srbija uopšte može da pomogne da se stvari pomere napred za Srbe u Hrvatskoj? Čini se da zvanični Beograd ne pokazuje nikakvu političku volju ni želju da tu nešto promeni...
- Srbija istrajava na dogovoru da se žrtvuju Srbi iz Hrvatske. To je bio dogovor i to važi i za bosanske Hrvate. Podela Bosne je odredila sudbinu Srba u Hrvatskoj. Iako u sporazumu između Srbije i Hrvatske ima član 11, stavka 7 da se sve mora vratiti u prvobitno stanje, pa i stanarska prava. Stanarska prava u Bosni su vraćena, a u Hrvatskoj nisu, što je skandalozno.
Srba u Hrvatskoj ima 201.000, po zvaničnom popisu iz 2001. godine. Ali, Srbi nemaju prirodnog priraštaja. Više se ne može roditi Srbin u Šibeniku, Splitu, Zadru, Osijeku, Sisku, Karlovcu itd. A onda nema nikakve mogućnosti da se Srbi razvijaju. Prosečna starost seljaka je više od 65 godina. Sve to govori u prilog tezi da su Srbi doživeli kompletni demografski slom. Deca su tamo negde, a starci su u zavičaju, da bi čuvali grobove i tu nekakvu imovinu.
Dakle, Srbija je digla ruke od Srba iz Hrvatske?
- Ma Srbija ni samoj sebi ne odgovara! Ni oko jednog državnog problema oni nemaju konsenzus, iako su mnogo starija i značajnija država od Hrvatske. Ali, oni su prepušteni anarhiji, biju političke bitke do apsurda, teraju ispraznu politiku. To su sve nagonski političari, kojima je politika ispred ljudi, lično dobro ispred opšteg dobra. U politici danas niko nije propao. Za politiku vam ne treba ni kvalifikacija, ni škola, ni ocena, ni testovi znanja. Samo ako uspeš - napred. Srbi su narod koji nema svest svoje zajedničke sudbine, narod kojeg ubijaju veliki pojmovi.
(Građanski list, 19-20. januar 2008)
Srbi u Hrvatskoj su narod koji izumire
- Činjenica da je Srbin postao potpredsednik hrvatske vlade je pre svega dobra vest za Sanadera, jer to je nova-stara vlada i to je novi-stari Pupovac i novi-stari SDSS. To je klijentelistička partija, koja postoji da bi se formalno prikazivalo pred Evropom kako su Srbi zastupljeni. A novi potpredsednik te vlade, Slobodan Uzelac, do sada je bio sekretar za nauku. On je inače psiholog, bavio se defektologijom. Ranije je bio sekretar Sveučilišnog komiteta, pa onda sekretar Gradskog komiteta i taj je večno u vlasti. I to je princip “ti meni - ja tebi”, kaže u razgovoru za GL sociolog iz Zagreba Svetozar Livada, autor knjige “Etničko čišćenje - ozakonjeni zločin stoljeća”.
Ipak, ljudi iz SDSS-a tvrde suprotno, odnosno da će njihov ulazak u vladu značiti i nastavak rešavanja problema za Srbe u Hrvatskoj, navodno započet njihovom podrškom prethodnoj HDZ-ovoj vladi...
- Ma to su gluposti! Pazite, ako nema povratka nakon 17 godina, a 17 godina je četvrtina životnog veka, to znači da Hrvatska vrlo efikasno kupuje vreme. Jer za 17 godina porodica se raspadne. Takođe, Srbi su ostali bez obrazovane elite, a narod bez elite je predistorijski narod.
Dalje, ako nema povratka stanarskog prava u gradove, o kakvom napretku za Srbe uopšte može biti reči. Pravosuđe u Hrvatskoj je u kriminalnom stanju i, kada su Srbi u pitanju, još uvek vredi princip “kadija te tuži - kadija ti sudi”. Tu još uvek važi sintagma da “Hrvat ne može napraviti zločin”, dok je Srbima prišivena etiketa kolektivne krivice. Recimo, u Sisku se se desile stotine ubistava nad Srbima a nema ni jednoga sudskog procesa. S druge strane, Merčep se kandidovao za predsednika Republike, umesto da mu bude suđeno. A ne sudi mu se jer bi se onda moralo suditi dojučerašnjem predsedniku Sabora. Ako blizu 60.000 penzija nije vraćeno proteranim Srbima, ako nema obnove kuća, a uništeno je 37.000 objekata u 1.200 naselja, ako nema ni jednog jedinog sela koje je obnovljeno bar kao pilot-projekat, ako čak ni rodno selo Nikole Tesle nije obnovljeno, o kakvom mi rešavanju problema pričamo?! Da dodam i podatak da su u međuvremenu imena 52 toponima promenjena, pa tako više nema Srpske Moravice, nema više Vrginmosta, nema Srpskog Polja... A u svakom tom toponimu uništen je identitet svega što je živo i mrtvo tamo postojalo. Uništene su stotine hiljada knjiga koje su pisane ćirilicom, iako je pola istorije Hrvatske napisano ćirilicom, bosančicom i glagoljicom.
Vaši oponenti bi kazali da i hrvatski zakoni garantuju sva prava Srbima...
- To nije istina. Srbi su van zakona. Postoji ustavni zakon o nacionalnim manjinama, ali se ne primenjuje. Ako postoji pravilo u tom zakonu po kojem bi Srbi trebalo da imaju oko 20.000 zaposlenih, u skladu sa njihovim proporcionalnim učešćem u broju stanovnika, zašto se to pravilo ne poštuje, zašto se zakon ne primenjuje. Živi se samo na obećanjima. SDSS je četiri prethodne godine podržavao Sanaderovu vladu. Za četiri godine čovek završi školu, fakultet, zaposli se, izgradi kuću... A šta su oni uradili za te četiri godine?! Ništa! Obilazeći Hrvatsku, pronašao sam 300 naselja u kojima žive Srbi a u kojima nema struje?! Kao, obnavljaju se kuće, ali nema opreme, nema sredstava za rad, nema stočnog fonda, nema trgovine, nema saobraćaja, nema telefona, nema struje... I šta čovek da očekuje u takvoj sredini. Do sada se vratilo 50.000, a hrvatske vlasti su knjižile da se vratilo 100.000. Većina njih se u stvari nije vratila, nego su došli da srede dokumente, da obave sahrane, da obiđu zavičaj i da odu. A od ovih 50.000 koji su se vratili, 15.000 je umrlo. Samo u ministarstvu za obnovu, gde je Srbin doministar, u prethodnom mandatu bilo je 14.300 žalbi na obnovu. I šta to znači? Pa znači da se pred Evropom hrvatska država kiti velikim stepenom zaštite njihovih prava. A to je najobičnija laž! I empirijski ću dokazati da je ta kultura laži kojom se bavi država i njezini koalicioni partneri katastrofalna. Ona prolongira zločin i onemogućava istinsko pomirenje. Jer nema održivog povratka, nema obnove naselja, nema penzija, nema zapošljavanja, nema primene ustavnog zakona, ali se stalno maše da je to sve regulisano. A šta to znači? Zakon koji se ne primenjuje je antiljudski čin, jer papir sve podnosi. A to traje već 15 godina.
Dakle, tvrdite da je zvanična politika hrvatske države da onemogući povratak Srba?
- Ovo je zapravo država koja razbija društvo. Možete vi u selo vratiti nekoga seljaka, ali seljak živi po principu zajma i najma: ja tebi uslugu, ti meni pare ili protivuslugu. A seljak sada nema suseda: jedan ovde, drugi tamo gde ga ne može dozvati. Padne kiša, padne sneg - oni ne mogu jedan do drugoga. Oni seku svoje šljive da bi se ogrejali. Kakvo je to selo? Nikakvo! Tamo živi zavide mrtvima. Ta kultura laži koja je proizvela kulturu smrti na ovim prostorima traži vreme da bi dokrajčila sudbinu. Još joj treba samo malo, i onda i da hoće nema ko da se vrati i nema ni gde ni zašto da se vrati, ako nije siguran za život.
Da li takva Hrvatska uopšte ima izgleda da uđe u Evropsku Uniju?
- Ona će ući u EU kad-tad. Za sada joj je prijem odgođen jer ima dva problema. Prvi problem je povratak Srba, a drugi je stanje sudstva. Ovde je korupcija stil življenja. Vi ne možete ništa uraditi, ako nemate vezu i ako ne platite. Ovde je korupcija organizovani način života. Jedna falanga je ovde na vlasti. Evo, primera radi, za Univerzitet u Mostaru iz budžeta Hrvatske dato je 360 miliona, za kulturne potrebe crkvenih prelata u Bosni dato je 50 miliona, a za prosvetu Srba u Hrvatskoj, kojih ima isto koliko Hrvata u Bosni, dato je ukupno sedam miliona kuna?! I onda se s tim licitira kako Srbi dobijaju pomoć. Eto, i budžet se dakle formira po etničkom principu. A zauzvrat oni iz Bosne su glasali na izborima u Hrvatskoj i obezbedili neophodnu većinu HDZ-u. S druge strane, deklarativni antifašizam kod političara u Hrvatskoj je veoma jak, ali u praksi nijedan spomenik antifašističkoj borbi nije obnovljen, a uništeno ih je oko 3.000, među kojima su i dela od svetskog umetničkog značaja. Istovremeno, crkva je najmoćnija u Hrvatskoj, ona je glavni građevinski preduzimač, ima sada u izgradnji 70 objekata. Pa to nema ni jedna druga firma!
Da li bi se stvari promenile da je SDP formirao vladu?
- Pretpostavljam da bi se promenile, mada je SDP jednako odgovoran kao i HDZ jer je u vreme rata bio deo vlade nacionalnog jedinstva. A tada su napravljeni najveći zločini prema Srbima. I najveće pljačke su napravljene prilikom pretvaranja društvenog u državno vlasništvo. Ali, s druge strane, SDP nema toliko tajkuna kao HDZ, nema toliko opljačkanih vrednosti kao HDZ. Dalje, SDP je intelektualna, građanska partija, članovi su mu superiorniji i znaju ulogu države i društva. Ali, oni nisu pobedili jer je HDZ bio na vlasti i uložio je velika sredstva da bi pobedio.
A zašto Pupovac nije išao sa SDP-om kada je i sam bio socijaldemokrata?
- Zato što je kalkulant. Njemu se smeše dva radna mesta. Verovatno negde u Briselu, u nekom telu za nacionalne manjine, ili neko ambasadorsko mesto, ili mesto u Ujedinjenim Nacijama, na tim poslovima “lezi lebe da te jedem”. HDZ nema kadrove i njima jako odgovara takav službenik, pa još i Srbin, to im je odlična reklama. Ja sam s Pupovcem pojeo oku soli i poznajem ga jako dobro. Njemu je politika ispred ljudi, njemu je lični interes ispred opšteg.
Koliko Srbija uopšte može da pomogne da se stvari pomere napred za Srbe u Hrvatskoj? Čini se da zvanični Beograd ne pokazuje nikakvu političku volju ni želju da tu nešto promeni...
- Srbija istrajava na dogovoru da se žrtvuju Srbi iz Hrvatske. To je bio dogovor i to važi i za bosanske Hrvate. Podela Bosne je odredila sudbinu Srba u Hrvatskoj. Iako u sporazumu između Srbije i Hrvatske ima član 11, stavka 7 da se sve mora vratiti u prvobitno stanje, pa i stanarska prava. Stanarska prava u Bosni su vraćena, a u Hrvatskoj nisu, što je skandalozno.
Srba u Hrvatskoj ima 201.000, po zvaničnom popisu iz 2001. godine. Ali, Srbi nemaju prirodnog priraštaja. Više se ne može roditi Srbin u Šibeniku, Splitu, Zadru, Osijeku, Sisku, Karlovcu itd. A onda nema nikakve mogućnosti da se Srbi razvijaju. Prosečna starost seljaka je više od 65 godina. Sve to govori u prilog tezi da su Srbi doživeli kompletni demografski slom. Deca su tamo negde, a starci su u zavičaju, da bi čuvali grobove i tu nekakvu imovinu.
Dakle, Srbija je digla ruke od Srba iz Hrvatske?
- Ma Srbija ni samoj sebi ne odgovara! Ni oko jednog državnog problema oni nemaju konsenzus, iako su mnogo starija i značajnija država od Hrvatske. Ali, oni su prepušteni anarhiji, biju političke bitke do apsurda, teraju ispraznu politiku. To su sve nagonski političari, kojima je politika ispred ljudi, lično dobro ispred opšteg dobra. U politici danas niko nije propao. Za politiku vam ne treba ni kvalifikacija, ni škola, ni ocena, ni testovi znanja. Samo ako uspeš - napred. Srbi su narod koji nema svest svoje zajedničke sudbine, narod kojeg ubijaju veliki pojmovi.
(Građanski list, 19-20. januar 2008)
Friday, January 18, 2008
Zlodela “Oslobodilaca” na Internetu
Na internet sajtu www.youtube.com postavljen je užasan fašistički snimak paljenja novosadske pekare “Violeta”, pod nazivom, citiram, “Šiptari lete u nebo”, koji podseća na najmračnije stranice ljudske istorije.
Snimak je potpisan s “Oslobodioci - omladina lojalna pravoslavlju”, i počinje tekstom, citiram: “Reci svima ko si, ne stidi se svoje vere i budi ponosan sin pravoslavlja!”. Zatim, uz himnu “Bože pravde” snimak pokazuje tri maskirane osobe koje prilaze pekari koja je u tom momentu zatvorena, i bejzbol palicom razbijaju prozor, a zatim ubacuju baklju i nakon toga beže. Na snimku se vidi vatra koja se širi u unutrašnjosti objekta, a nakon toga pojavljuje se natpis "Oslobodioci". Vlasnik pekare je Albanac.
Vojvođanski ombudsman Petar Teofilović za DW kaže da je jedina dobra stvar u tome što su fašisti postavljanjem snimka policiji olakšali posao identifikacije počinilaca:
“Posle ovakvog javnog izlaska takve jedne nacističke organizacije, zaista očekujem da policija u reklativno kratkom roku pronađe barem neke od onih koji su učestvovali u paljenju.”
Teofilović kaže da je ovaj snimak još jedna od pokazatelja netolerancije:
“To je još jedan tužan pokazatelj nivoa netolerancije koji ovde postoji u određenim krugovima. Očigledno, postoje neki koji bi pripadnike manjina, ili barem nekih manjina, vrlo rado plašili pa možda i terali odavde.”
Publicista Tomislav Žigmanov za naš program kaže da nije slučajno ni to što se paljenje pekare dogodilo letos, a snimak je postavljen tek sada, u vreme predizborne kampanje:
“Sigurno da ta vrsta pojave odgovara određenim političkim akterima, čiji deo programa počiva na nekoj vrsti netolerancije.”
Dobra vest je da je internet sajt www.youtube.com skinuo snimak sa svog portala, zbog kršenja propisa. Sada ostaje da vidimo da li će huligani sa kukuljicama ikada biti identifikovani.
(Radio Deutsche Welle, 18. januar 2008)
Snimak je potpisan s “Oslobodioci - omladina lojalna pravoslavlju”, i počinje tekstom, citiram: “Reci svima ko si, ne stidi se svoje vere i budi ponosan sin pravoslavlja!”. Zatim, uz himnu “Bože pravde” snimak pokazuje tri maskirane osobe koje prilaze pekari koja je u tom momentu zatvorena, i bejzbol palicom razbijaju prozor, a zatim ubacuju baklju i nakon toga beže. Na snimku se vidi vatra koja se širi u unutrašnjosti objekta, a nakon toga pojavljuje se natpis "Oslobodioci". Vlasnik pekare je Albanac.
Vojvođanski ombudsman Petar Teofilović za DW kaže da je jedina dobra stvar u tome što su fašisti postavljanjem snimka policiji olakšali posao identifikacije počinilaca:
“Posle ovakvog javnog izlaska takve jedne nacističke organizacije, zaista očekujem da policija u reklativno kratkom roku pronađe barem neke od onih koji su učestvovali u paljenju.”
Teofilović kaže da je ovaj snimak još jedna od pokazatelja netolerancije:
“To je još jedan tužan pokazatelj nivoa netolerancije koji ovde postoji u određenim krugovima. Očigledno, postoje neki koji bi pripadnike manjina, ili barem nekih manjina, vrlo rado plašili pa možda i terali odavde.”
Publicista Tomislav Žigmanov za naš program kaže da nije slučajno ni to što se paljenje pekare dogodilo letos, a snimak je postavljen tek sada, u vreme predizborne kampanje:
“Sigurno da ta vrsta pojave odgovara određenim političkim akterima, čiji deo programa počiva na nekoj vrsti netolerancije.”
Dobra vest je da je internet sajt www.youtube.com skinuo snimak sa svog portala, zbog kršenja propisa. Sada ostaje da vidimo da li će huligani sa kukuljicama ikada biti identifikovani.
(Radio Deutsche Welle, 18. januar 2008)
Thursday, January 17, 2008
Govor mržnje jeste krivično delo
Govor mržnje u medijima i na političkoj sceni Srbije još uvek je veoma živ i nastavlja da razara društvo, upravo zbog činjenice da za pozivanje na mržnju i ratove niko nije odgovarao, ocenjeno je danas na okruglom stolu "Govor mržnje - uzroci i posledice".
Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava ocenio je da je suđenje lideru radikala Vojislavu Šešelju prava prilika da neko konačno odgovara za krivično delo pozivanja na rat:
"Inspiratori tog nasilja po pravilu ostaju van domena ruke pravde. Zašto ostaju? Pa nisu oni neposredni izvršioci nasilja, nisu oni ti koji su ibijali, oni su bili u belim rukavicama. Ali su oni konspiratori takve ideologije, koja je zapravo dovela do nastanka jedne spirale nasilja."
Milenković podseća da se Šešelj i njegovi saradnici, koji su bili najveći neprijatelji slobode govora, sada pozivaju upravo na to pravo:
"Oni koji su bili od samog svog početka antidemokratski nastrojeni i zalagalali su se za antidemokratske strandarde, danas pokušavaju da se podviju pod plašt demokratije, tvrdeći da sloboda izražavanja jeste jedna apsolutna sloboda i na taj način negirajući suđenje koje se danas vodi pred Haškim tribunalom protiv Vojislava Šešelja. Samo da vas podsetim da su to upravo oni koji su 1998. godine doneli onaj čuveni radikalski zakon o javnom informisanju, kojim su suzbili slobodu izražavanja."
Profesorica novinarstva Dubravka Valić Nedeljković ocenila je da se u medije u Srbiji, pored govora mržnje, vraćaju i perjanice ratne propagande iz devedesetih godina, i da se zaboravlja da je jezik otvorio put topovima:
"Ono što je činjeno svakodnevno, što je bila dnevna medijska produkcija, to smo uglavnom zaboravili. Mnogi mediji žele da se toga i ne sećaju, kao da nije ni bilo. Neću da se sećam i gotovo."
Nacionalistički govor mržnje jedan je od ključnih razloga zašto je Srbija nedovršena država, ocenio je Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji:
"Uprkos tome što se on neprestano poziva na državu, srpski nacionalizam u svojoj biti jeste antidržavni fenomen."
Učesnici okruglog stola ocenili su da studija o Šešeljevom govoru mržnje koju je za potrebe haškog tribunala izradio ekspert Entoni Oberšal može da postane ključni dokaz u odluci suda da Šešelja osudi za raspirivanje mržnje i pozivanju na rat na prostoru bivše Jugoslavije.
(Radio Deutsche Welle, 17. januar 2008)
Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava ocenio je da je suđenje lideru radikala Vojislavu Šešelju prava prilika da neko konačno odgovara za krivično delo pozivanja na rat:
"Inspiratori tog nasilja po pravilu ostaju van domena ruke pravde. Zašto ostaju? Pa nisu oni neposredni izvršioci nasilja, nisu oni ti koji su ibijali, oni su bili u belim rukavicama. Ali su oni konspiratori takve ideologije, koja je zapravo dovela do nastanka jedne spirale nasilja."
Milenković podseća da se Šešelj i njegovi saradnici, koji su bili najveći neprijatelji slobode govora, sada pozivaju upravo na to pravo:
"Oni koji su bili od samog svog početka antidemokratski nastrojeni i zalagalali su se za antidemokratske strandarde, danas pokušavaju da se podviju pod plašt demokratije, tvrdeći da sloboda izražavanja jeste jedna apsolutna sloboda i na taj način negirajući suđenje koje se danas vodi pred Haškim tribunalom protiv Vojislava Šešelja. Samo da vas podsetim da su to upravo oni koji su 1998. godine doneli onaj čuveni radikalski zakon o javnom informisanju, kojim su suzbili slobodu izražavanja."
Profesorica novinarstva Dubravka Valić Nedeljković ocenila je da se u medije u Srbiji, pored govora mržnje, vraćaju i perjanice ratne propagande iz devedesetih godina, i da se zaboravlja da je jezik otvorio put topovima:
"Ono što je činjeno svakodnevno, što je bila dnevna medijska produkcija, to smo uglavnom zaboravili. Mnogi mediji žele da se toga i ne sećaju, kao da nije ni bilo. Neću da se sećam i gotovo."
Nacionalistički govor mržnje jedan je od ključnih razloga zašto je Srbija nedovršena država, ocenio je Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji:
"Uprkos tome što se on neprestano poziva na državu, srpski nacionalizam u svojoj biti jeste antidržavni fenomen."
Učesnici okruglog stola ocenili su da studija o Šešeljevom govoru mržnje koju je za potrebe haškog tribunala izradio ekspert Entoni Oberšal može da postane ključni dokaz u odluci suda da Šešelja osudi za raspirivanje mržnje i pozivanju na rat na prostoru bivše Jugoslavije.
(Radio Deutsche Welle, 17. januar 2008)
Tuesday, January 15, 2008
Novinarstvo - slika poremećenog sistema vrednosti
Novinarstvo u Srbiji uglavnom nije odgovorno, za šta veliku krivicu snosi još uvek nesređena medijska situacija, jak uticaj politike na medije i nedovoljno efikasno i nezavisno pravosuđe, zaključak je okruglog stola "Odgovorno novinarstvo - između prava i politike".
Dragana Ćorić sa novosadskog Pravnog fakulteta za DW kaže da novinari često nisu svesni da za svoje pisanje mogu da budu i zakonski sankcionisani:
"Novinari ponekad kreiraju vesti koje nisu istinite, u želji da obezbede tiraž. A, znate, to je nešto što je zakonom kažnjivo."
Sekretar Društva novinara Vojvodine Radomir Čubranović za DW kaže da novinarstvom u Srbiji dominira žuta boja:
"Pogotovo sada, pošto smo u fazi predizbornih aktivnosti, onda možemo da vidimo koliko je novinarstvo dobrim delom neodgovorno. Na žalost, naša medijska situacija je preplavljena žutom bojom."
Čubranović smatra da je loš socijalni položaj novinara jedan od uzroka neodgovornog novinarstva:
"Novinari nemaju elementarne socijalne, sindikalne i ljudske uslove za rad."
Dopisnica lista "Dnevnik" iz Rume Jelena Antić kaže za naš program da je posebno teška situacija na lokalu, gde su političke partije svemoćne i fiannsiraju medije:
"I onda se događa da novinar mora da piše protivno svom moralu i protivno svom mišljenju, jer ukoliko napiše nešto što je suprotno, biva šikaniran i ostaje bez posla."
Jelena Antić ukazuje i na činjenicu da se novinarstvom u Srbiji često bave nekompetentne osobe:
"Novinarstvom može da se bavi svako. I svako ko ume da napiše tri rečenice, nebitno da li su pismene ili nepismene, i svako ko sebi da dovoljno drskosti da se nazove novinarom, može to i da bude, bez bilo kakve odgovornosti."
S druge strane, smatraju naši sagovornici, novinarstvo je u stvari samo delić slike jednog celog društva u kome je ukupni sistem vrednosti teško poremećen.
(Radio Deutsche Welle, 15. januar 2008)
Dragana Ćorić sa novosadskog Pravnog fakulteta za DW kaže da novinari često nisu svesni da za svoje pisanje mogu da budu i zakonski sankcionisani:
"Novinari ponekad kreiraju vesti koje nisu istinite, u želji da obezbede tiraž. A, znate, to je nešto što je zakonom kažnjivo."
Sekretar Društva novinara Vojvodine Radomir Čubranović za DW kaže da novinarstvom u Srbiji dominira žuta boja:
"Pogotovo sada, pošto smo u fazi predizbornih aktivnosti, onda možemo da vidimo koliko je novinarstvo dobrim delom neodgovorno. Na žalost, naša medijska situacija je preplavljena žutom bojom."
Čubranović smatra da je loš socijalni položaj novinara jedan od uzroka neodgovornog novinarstva:
"Novinari nemaju elementarne socijalne, sindikalne i ljudske uslove za rad."
Dopisnica lista "Dnevnik" iz Rume Jelena Antić kaže za naš program da je posebno teška situacija na lokalu, gde su političke partije svemoćne i fiannsiraju medije:
"I onda se događa da novinar mora da piše protivno svom moralu i protivno svom mišljenju, jer ukoliko napiše nešto što je suprotno, biva šikaniran i ostaje bez posla."
Jelena Antić ukazuje i na činjenicu da se novinarstvom u Srbiji često bave nekompetentne osobe:
"Novinarstvom može da se bavi svako. I svako ko ume da napiše tri rečenice, nebitno da li su pismene ili nepismene, i svako ko sebi da dovoljno drskosti da se nazove novinarom, može to i da bude, bez bilo kakve odgovornosti."
S druge strane, smatraju naši sagovornici, novinarstvo je u stvari samo delić slike jednog celog društva u kome je ukupni sistem vrednosti teško poremećen.
(Radio Deutsche Welle, 15. januar 2008)
Monday, January 14, 2008
Opet glasamo protiv
Kampanja za predsedničke izbore je veoma mlaka i ne animira birače da izađu na glasanje, tako da se može očekivati da na izbore izađe tek oko 3,1 miliona birača, kaže u razgovoru za DW istraživač javnog mnjenja, direktor Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević:
“A sve ovo što se dosad čuje uglavnom nije konfrontacija stavova, nego svi pričaju neke svoje priče, i to svakako ne izaziva preteranu pažnju. Videćemo da li će se to desiti u narednim danima. Ali, zasad ovo ne animira.”
Jedna od glavnih kategorija na izborima biće opet apstinenti, kojih je najviše među mladima, kao i među ženama, navodi Bogosavljević:
“Po svim anketama koje dosad imamo, nezainteresovanost za politiku je vrlo visoka kod najmlađeg stanovništva i vrlo je malo onih koji su sasvim sigurni da će izaći. Isti je slučcaj kod žena, a kod ruralnih žena pogotovo.”
Bogosavljević kaže da su najozbiljniji favoriti sa ulazak u drugi krug predsednickih izbora Boris Tadić i Tomislav Nikolić. Prema njegovim rečima, ta činjenica govori u prilog tezi da su ovi izbori zapravo referendum između Evropske Unije i Rusije, između izvesne evropske budućnosti i moguće nove izolacije:
“I u krajnjoj liniji ne postoji neka velika tenzija u kampanjama, tako da se ovi izbori ne doživljavaju još uvek kao jako važni, ni malo adekvatno onome koliko su oni zaista važni. A u suštini se nalazimo pred ozbiljnim zaokretom, ako dođe do promene vlasti.”
Bogosavljević kaže da je jedan od razloga za mlaku kampanju i činjenica da je vreme za kampanju bilo prekratko i da je ona pala baš u vreme mnogobrojnh praznika. Tako da, dodaje Bogosavljević, nije nelogično da Nikolić i Tadić razmišljaju na način da sve svoje glavne adute i argumente sačuvaju za drugi krug izbora.
(Radio Deutsche Welle, 14. januar 2008)
“A sve ovo što se dosad čuje uglavnom nije konfrontacija stavova, nego svi pričaju neke svoje priče, i to svakako ne izaziva preteranu pažnju. Videćemo da li će se to desiti u narednim danima. Ali, zasad ovo ne animira.”
Jedna od glavnih kategorija na izborima biće opet apstinenti, kojih je najviše među mladima, kao i među ženama, navodi Bogosavljević:
“Po svim anketama koje dosad imamo, nezainteresovanost za politiku je vrlo visoka kod najmlađeg stanovništva i vrlo je malo onih koji su sasvim sigurni da će izaći. Isti je slučcaj kod žena, a kod ruralnih žena pogotovo.”
Bogosavljević kaže da su najozbiljniji favoriti sa ulazak u drugi krug predsednickih izbora Boris Tadić i Tomislav Nikolić. Prema njegovim rečima, ta činjenica govori u prilog tezi da su ovi izbori zapravo referendum između Evropske Unije i Rusije, između izvesne evropske budućnosti i moguće nove izolacije:
“I u krajnjoj liniji ne postoji neka velika tenzija u kampanjama, tako da se ovi izbori ne doživljavaju još uvek kao jako važni, ni malo adekvatno onome koliko su oni zaista važni. A u suštini se nalazimo pred ozbiljnim zaokretom, ako dođe do promene vlasti.”
Bogosavljević kaže da je jedan od razloga za mlaku kampanju i činjenica da je vreme za kampanju bilo prekratko i da je ona pala baš u vreme mnogobrojnh praznika. Tako da, dodaje Bogosavljević, nije nelogično da Nikolić i Tadić razmišljaju na način da sve svoje glavne adute i argumente sačuvaju za drugi krug izbora.
(Radio Deutsche Welle, 14. januar 2008)
Tuesday, January 8, 2008
Srčani sentimentalni nacionalisti
Politički govor u kampanji za predsedničke izbore karakterišu izvesne novosti u poređenju sa ranijim sličnim izbornim nadmetanjima, kaže za DW antropolog Ivan Čolović.
Prva novost, navodi Čolović, je pojava pripadnika nacionalnih manjina na mitinzima Srpske radikalne stranke:
“Jednu od njih čini podrška Tomislavu Nikoliću, koju je na predizbornom mitingu radikala jedna Slovakinja izgovorila na slovačkom jeziku. Ona očigledno tečno govori i srpski pa je mogla i na srpskom da se založi za izbor Nikolića, ali su organizatori mitinga, nema sumnje, procenili da će podrška Nikoliću od strane jedne Slovakinje, i to izneta na slovačkom biti još ubedljivija. I tako, slovački jezik na tom mitingu je trebalo da posvedoči da su radikali zaštitnici manjina i da te manjine mogu i u ‘srpskoj Vojvodini’, kako radikali inače nazivaju ovu pokrajinu, da čuvaju svoj nacionalni karakter i jezik. Pa čak i da mogu na svom maternjem jeziku da izraze ljubav prema Šešelju i Nikoliću.”
Ivan Čolović dodaje da predizbornu kampanju karakteriše i pojava takozvanog “sentimentalnog nacionalizma”, u čijoj retorici dominira reč “srce”:
“Radikali su srce stavili i u svoj glavni slogan: ‘Svim srcem’. A srce, potpuno neočkivano, iskrsava i u rečniku Velimira Ilića. Na primer, u njegovom obraćanju pristalicama na mitingu u Leskovcu, gde je rekao da hoće ‘Srbiju u našim srcima’.
Ulazak srca u radikalsku i narodnjačku retoriku nagoveštava pojavu neke vrste nacionalističkog sentimentalizma. To može da bude i reakcija nacionalista na optužbu da neguju govor mržnje. ‘Ne’, kažu oni svojim potencijalnim biračima, ‘zar ne vidite da je naš govor u stvari govor srca’.”
Primećuje se, zaključuje Čolović i prodor reči “duša” u govor nacionalista, pa se može očekivati dalja ekspanzija sentimentalnog nacionalističkog predizbornog govora.
(Radio Deutsche Welle, 8. januar 2008)
Prva novost, navodi Čolović, je pojava pripadnika nacionalnih manjina na mitinzima Srpske radikalne stranke:
“Jednu od njih čini podrška Tomislavu Nikoliću, koju je na predizbornom mitingu radikala jedna Slovakinja izgovorila na slovačkom jeziku. Ona očigledno tečno govori i srpski pa je mogla i na srpskom da se založi za izbor Nikolića, ali su organizatori mitinga, nema sumnje, procenili da će podrška Nikoliću od strane jedne Slovakinje, i to izneta na slovačkom biti još ubedljivija. I tako, slovački jezik na tom mitingu je trebalo da posvedoči da su radikali zaštitnici manjina i da te manjine mogu i u ‘srpskoj Vojvodini’, kako radikali inače nazivaju ovu pokrajinu, da čuvaju svoj nacionalni karakter i jezik. Pa čak i da mogu na svom maternjem jeziku da izraze ljubav prema Šešelju i Nikoliću.”
Ivan Čolović dodaje da predizbornu kampanju karakteriše i pojava takozvanog “sentimentalnog nacionalizma”, u čijoj retorici dominira reč “srce”:
“Radikali su srce stavili i u svoj glavni slogan: ‘Svim srcem’. A srce, potpuno neočkivano, iskrsava i u rečniku Velimira Ilića. Na primer, u njegovom obraćanju pristalicama na mitingu u Leskovcu, gde je rekao da hoće ‘Srbiju u našim srcima’.
Ulazak srca u radikalsku i narodnjačku retoriku nagoveštava pojavu neke vrste nacionalističkog sentimentalizma. To može da bude i reakcija nacionalista na optužbu da neguju govor mržnje. ‘Ne’, kažu oni svojim potencijalnim biračima, ‘zar ne vidite da je naš govor u stvari govor srca’.”
Primećuje se, zaključuje Čolović i prodor reči “duša” u govor nacionalista, pa se može očekivati dalja ekspanzija sentimentalnog nacionalističkog predizbornog govora.
(Radio Deutsche Welle, 8. januar 2008)
Saturday, January 5, 2008
Strahujem od kosovske bombe
GL INTERVJU: Ištvan Pastor, lider SVM i predsednički kandidat Mađarske koalicije
Strahujem od kosovske bombe
- Bez obzira na to što je naša zajednica malobrojna, ima nas nepunih 300.000, i bez obzira na to što smo u poslednjih petnaestak godina pretrpeli dosta značajne gubitke u ljudstvu, ipak mislimo da smo intelektualno snažni i politički zreli i želeli bismo to pokazati i dokazati celoj javnosti. Iz tog razloga sam se rado prihvatio kandidature, jer mislim da ću predstaviti jedan izborni program koji se može meriti sa programom svih kandidata - što se tiče ozbiljnosti, što se tiče utemeljenosti, što se tiče odgovornosti prema svemu onome što je za nas jako važno, objašnjava u razgovoru za GL Ištvan Pastor, lider Saveza vojvođanskih Mađara i predsednički kandidat Mađarske koalicije, zašto se kandidovao za predsednika Srbije.
* I kakva vam je ambicija na izborima?
- Ambicija je da ispred mađarske zajednice, ali i ispred drugih manjinskih zajednica i ispred dosta značajnog dela srpske populacije, govorim o tome kakva bi to trebalo da bude Srbija u kojoj bismo se mi svi zajedno osećali bolje nego što se danas osećamo. Znači, to je jedan program koji je samo delimično manjinski. A taj program u stvari ima ambicija da govori o Srbiji kao o državi sa svim njenim izazovima sa kojima se susreće. Dakle, naš program nikako nije manje značajan, manje vredan i manje važan nego program svih ostalih kandidata.
* Da li se vaša kandidatura ujedno može posmatrati i kao neka vrsta testa koliko zapravo vrede mađarske stranke, kolika im je specifična težina, s obzirom da su vas podržale tri najjače partije vojvođanskih Mađara? S druge strane, čime biste bili zadovoljni, kakvim rezultatom na izborima, s obzirom da nije realno očekivati vaš ulazak u drugi krug?
- Svaki izbori su na neki način test, a ovi izbori su dobra prilika da se povrati jedan deo glasača koji su nam okrenuli leđa u proteklih nekoliko godina, što smo imali prilike najdrastičnije da vidimo u januaru 2007. godine, prilikom parlamentarnih izbora. Tada smo, kao SVM na jednoj listi, plus ova mala koalicija (DSVM-DZVM) na drugoj listi, osvojili nekih 65.000 glasova. Iskreno, mislim da ću na ovim izborima sigurno dobiti više glasova. Teško je prognozirati, ali moj cilj je 80.000 glasova. Mislim da je to dostižno.
S druge strane, vi ste u pravu, nije realno očekivati da uđem u drugi krug. Ali, taj broj glasova i program koji nudimo može da posluži kao jedna podloga za razgovor šta ćemo da radimo u sledećem krugu.
* To sam upravo želeo da vas pitam. Čini se da je već sama činjenica da ste se odlučili na predsedničku kandidaturu dovoljno jasan signal političarima iz takozvanog demokratskog bloka. Očigledno im štošta zamerate...
- Pa, može se to i tako tumačiti. A može se tumačiti i tako da ne mogu da zamislim da bilo ko može bolje da zna šta su naše ambicije u odnosu na državu u kojoj živimo od nas samih. I to jeste osnovni motiv. Ako govorimo o Srbiji u kojoj bismo se i mi biolje osećali nego što se danas osećamo, valjda mi to najbolje znamo da iskažemo. Ne može niko od tih takozvanih demokratskih kandidata da to kaže zbog toga što ne pripada nacionalnoj manjini. S druge strane, prošlo je vreme da se blanko daju glasovi i da se blanko veruje izjavama i obećanjima. Naša ambicija je da ponudimo naš program onom demokratskom kandidatu koji se bude plasirao u drugi krug, a pretpostavljam da će to biti gospodin Tadić. Mi ćemo mu javno ponuditi program i očekujemo da se on javno izjasni šta on od toga prihvata, šta on o tome misli. I u zavisnosti od tog njegovog odgovora, mi ćemo se opredeliti da li ćemo ga podržati ili ne.
* Pretpostavljam da ćete tražiti i određene garancije?
- Nisu to garancije u onom obligaciono-pravnom smislu. Naprosto, smatramo da javno izgovorena reč mora da dobije težinu i u politici u Srbiji. Ništa drugo ne tražimo nego da se javno kaže šta se misli o tom programu.
* Ono što je takođe novo otkako ste vi lider SVM-a jeste činjenica da ste seli za isti sto sa Agoštonom i sa Palom, što je bilo poprilično nezamislivo prethodnih godina. Da li ste zadovoljni dosadašnjom saradnjom?
- To je ogroman korak napred, jer je postojalo trinaestogodišnje očekivanje da će se to desiti. To je bila neka vrsta zadatka koja je stalno lupana o glavu vojvođanskoj mađarskoj politici, to očekivanje zajedništva. Sada, kroz kampanju, vidim da je ta koalicija primljena sa izuzetnim zadovoljstvom i da se doživljava kao veliki uspeh. Uspeli smo prekoračiti sopstvenu senku i uspeli smo naći neka zajednička strateška pitanja oko kojih smo se dogovarali i dogovorili. Ali, to zajedništvo se ne odnosi samo na ovu kandidaturu. Poznato vam je da smo u nekoliko navrata razgovarali o ključnim pitanjima, poput pitanja dvojnog državljanstva, nacionalnih saveta, izbornog sistema... I oko tih pitanja smo postizali dogovore, pa je i ovaj dogovor oko predsedničkog kanidata u stvari samo jedan u nizu dogovora. I to se od strane naše zajednice doživljava sa izuzetnim olakšanjem. I to može da dovede do toga da ćemo uspeti da animiramo jedan krug glasača, koji je u proteklim godinama uvek ostajao kod kuće, nezadovoljni jer se nismo uspeli dogovoriti o zajedničkom nastupu. To nam je jako važno za ovu godinu, za lokalne i za vojvođanske parlamentarne izbore, koji su raspisani za 11. maj.
* Kada smo već kod vojvođanskih izbora, da li je uopšte moguće menjati važeći izborni zakon tako da se obezbede garantovana mesta za nacionalne manjine u Skupštini Vojvodine?
- Mislim da je to danas nemoguće. Nema za to ni vremena ni političke klime. Mislim da se to sada neće desiti.
* Bliži se i konačno rešenje statusa Kosova, koje će, sve su prilike, biti prilično neprijatno za Srbiju. Da li se plašite eventualnog talasa nasilja nad manjinama i ideološkim neistomišljenicima u Vojvodini, nakon Kosova, po istom receptu kao što se desilo 2004. godine? Da li vidite da država preduzima ikakve preventivne mere da se spreče potencijalni incidenti?
- Ne primećujem neke preventivne mehanizme. S druge strane, ne osećam poseban strah za našu zajednicu. Ja zapravo strahujem šta ta kosovska bomba uopšte može da izazove, bez obzira na to koga će zapljusnuti. Mislim da je to jedna realna opasnost za čitavo društvo. A naša praksa pokazuje da u konfliktnim i ekstremnim situacijama, obično dođe do eskalacije negativnih pojava u odnosu na pripadnike manjinskih zajednica. Bez obzira da li su to Albanci, Mađari ili neki drugi, ali život u poslednjih 15-20 godina pokazuje da je to neka vrsta zakonitosti. Dakle, opasnost od talasa nasilja je realna, iako za sada ne vidim nikakve naznake za to.
* Prema vašoj oceni, koliko su međuetnički odnosi u Vojvodini danas bolji nego 2004. i 2005. godine? Postoje i ocene da se vojvođanska multikulturalnost i raznolikost zapravo svela na međusobnu trpeljivost i da u pojedinim delovima pokrajine imamo paralelne živote različitih etničkih zajednica...
- Mislim da je danas situacija mnogo stabilnija nego 2004. godine. Pojedinačnih incidenata ima, ali oni se nikako ne mogu nazvati pojavom. Počinioce takvih incidenata treba dovesti pred lice pravde. I to nisu samo ekscesi usmereni na manjinske zajednice. Imali smo pre neki dan incident na subotičkom pravoslavnom groblju, gde su vandali oskrnavili 69 nadgrobnih spomenika. To je praktično ista pojava, pitanje je samo koji je cilj te pojave. Ali, pojava sama po sebi je za osuditi i za iskoreniti, bez obzira koje je nacionalno obeležje meta.
A što se tiče paralelnog života nacionalnih zajednica u Vojvodini, on i postoji i ne postoji. Pa svako gradi neku svoju dugoročnu strategiju i u toj strategiji sigurno da svako gradi neke svoje institucije. Ne verujem da se to može smatrati paralelnim životom. U svakodnevnom životu ja ne vidim taj paralelizam: ljudi se druže, žive potpuno normalno kao što su i živeli... Mislim da je to malo preterano tvrditi.
* Mađarska je ušla u šengensku viznu zonu, pa je samim tim komunikacija vojvođanskih Mađara sa matičnom državom itekako otežana. Da li je moguće očekivati dvojno državljanstvo za Mađare u Vojvodini ili ćemo svi zajedno morati čekati da Srbija postane zemlja kandidat za EU, pa da se nađemo na beloj šengenskoj listi?
- Mislim da drugog rešenja nema, nego da svi zajedno forsiramo da se to što pre desi, da Srbija dospe na belu šengensku listu. A negativne posledice ulaska Mađarske u šengensku zonu nisu vezane za neku odluku mađarske vlade. To nisu posledice mađarskih koraka nego je to jednostavno posledica statusa u kojem se mi kao država nalazimo. Mislim da se koren problema zato mora tražiti ovde i da se ovde moraju povlačiti potezi da se to pitanje reši. A do tada nam ostaje da se koristimo koliko je moguće viznim olakšicama i sporazumima između Srbije i EU. I ostaje nam, na žalost, da stojimo u redu i da čekamo da dobijemo vizu. Nemamo drugog izbora. A za vojvođanske Mađare to je pojava koja ih emotivno opterećuje, zbog toga što je za sve nas bilo normalno kada smo vizu moralo da tražimo za Nemačku ili Austriju, ali ovo sa matičnom državom se doživljava sa nekom drugačijom emotivnom konotacijom.
* I za kraj, kakva je vaša saradnja sa počasnim predsednikom SVM-a Jožefom Kasom i kakva je njegova uloga uopšte u rukovođenju strankom?
- Naša saradnja je potpuno uravnotežena. Viđamo se, čujemo se, on se sve manje uključuje u dogovaranja oko operativnih koraka u politici, ali ne postoji nikakav problem da u bilo kom momentu sednemo pa razgovaramo o bilo čemu. Ta veza je potpuno prijateljska i normalna. I mislim da je to jako dobro, i što se tiče našeg ljudskog kontakta i što se tiče odnosa u samoj stranci. Mislim da imamo dovoljno problema i zadataka sa kojima se moramo rvati, tako da sebi ne možemo dozvoliti da se međusobno trvimo.
(Građanski list, 5-6. januar 2008)
Strahujem od kosovske bombe
- Bez obzira na to što je naša zajednica malobrojna, ima nas nepunih 300.000, i bez obzira na to što smo u poslednjih petnaestak godina pretrpeli dosta značajne gubitke u ljudstvu, ipak mislimo da smo intelektualno snažni i politički zreli i želeli bismo to pokazati i dokazati celoj javnosti. Iz tog razloga sam se rado prihvatio kandidature, jer mislim da ću predstaviti jedan izborni program koji se može meriti sa programom svih kandidata - što se tiče ozbiljnosti, što se tiče utemeljenosti, što se tiče odgovornosti prema svemu onome što je za nas jako važno, objašnjava u razgovoru za GL Ištvan Pastor, lider Saveza vojvođanskih Mađara i predsednički kandidat Mađarske koalicije, zašto se kandidovao za predsednika Srbije.
* I kakva vam je ambicija na izborima?
- Ambicija je da ispred mađarske zajednice, ali i ispred drugih manjinskih zajednica i ispred dosta značajnog dela srpske populacije, govorim o tome kakva bi to trebalo da bude Srbija u kojoj bismo se mi svi zajedno osećali bolje nego što se danas osećamo. Znači, to je jedan program koji je samo delimično manjinski. A taj program u stvari ima ambicija da govori o Srbiji kao o državi sa svim njenim izazovima sa kojima se susreće. Dakle, naš program nikako nije manje značajan, manje vredan i manje važan nego program svih ostalih kandidata.
* Da li se vaša kandidatura ujedno može posmatrati i kao neka vrsta testa koliko zapravo vrede mađarske stranke, kolika im je specifična težina, s obzirom da su vas podržale tri najjače partije vojvođanskih Mađara? S druge strane, čime biste bili zadovoljni, kakvim rezultatom na izborima, s obzirom da nije realno očekivati vaš ulazak u drugi krug?
- Svaki izbori su na neki način test, a ovi izbori su dobra prilika da se povrati jedan deo glasača koji su nam okrenuli leđa u proteklih nekoliko godina, što smo imali prilike najdrastičnije da vidimo u januaru 2007. godine, prilikom parlamentarnih izbora. Tada smo, kao SVM na jednoj listi, plus ova mala koalicija (DSVM-DZVM) na drugoj listi, osvojili nekih 65.000 glasova. Iskreno, mislim da ću na ovim izborima sigurno dobiti više glasova. Teško je prognozirati, ali moj cilj je 80.000 glasova. Mislim da je to dostižno.
S druge strane, vi ste u pravu, nije realno očekivati da uđem u drugi krug. Ali, taj broj glasova i program koji nudimo može da posluži kao jedna podloga za razgovor šta ćemo da radimo u sledećem krugu.
* To sam upravo želeo da vas pitam. Čini se da je već sama činjenica da ste se odlučili na predsedničku kandidaturu dovoljno jasan signal političarima iz takozvanog demokratskog bloka. Očigledno im štošta zamerate...
- Pa, može se to i tako tumačiti. A može se tumačiti i tako da ne mogu da zamislim da bilo ko može bolje da zna šta su naše ambicije u odnosu na državu u kojoj živimo od nas samih. I to jeste osnovni motiv. Ako govorimo o Srbiji u kojoj bismo se i mi biolje osećali nego što se danas osećamo, valjda mi to najbolje znamo da iskažemo. Ne može niko od tih takozvanih demokratskih kandidata da to kaže zbog toga što ne pripada nacionalnoj manjini. S druge strane, prošlo je vreme da se blanko daju glasovi i da se blanko veruje izjavama i obećanjima. Naša ambicija je da ponudimo naš program onom demokratskom kandidatu koji se bude plasirao u drugi krug, a pretpostavljam da će to biti gospodin Tadić. Mi ćemo mu javno ponuditi program i očekujemo da se on javno izjasni šta on od toga prihvata, šta on o tome misli. I u zavisnosti od tog njegovog odgovora, mi ćemo se opredeliti da li ćemo ga podržati ili ne.
* Pretpostavljam da ćete tražiti i određene garancije?
- Nisu to garancije u onom obligaciono-pravnom smislu. Naprosto, smatramo da javno izgovorena reč mora da dobije težinu i u politici u Srbiji. Ništa drugo ne tražimo nego da se javno kaže šta se misli o tom programu.
* Ono što je takođe novo otkako ste vi lider SVM-a jeste činjenica da ste seli za isti sto sa Agoštonom i sa Palom, što je bilo poprilično nezamislivo prethodnih godina. Da li ste zadovoljni dosadašnjom saradnjom?
- To je ogroman korak napred, jer je postojalo trinaestogodišnje očekivanje da će se to desiti. To je bila neka vrsta zadatka koja je stalno lupana o glavu vojvođanskoj mađarskoj politici, to očekivanje zajedništva. Sada, kroz kampanju, vidim da je ta koalicija primljena sa izuzetnim zadovoljstvom i da se doživljava kao veliki uspeh. Uspeli smo prekoračiti sopstvenu senku i uspeli smo naći neka zajednička strateška pitanja oko kojih smo se dogovarali i dogovorili. Ali, to zajedništvo se ne odnosi samo na ovu kandidaturu. Poznato vam je da smo u nekoliko navrata razgovarali o ključnim pitanjima, poput pitanja dvojnog državljanstva, nacionalnih saveta, izbornog sistema... I oko tih pitanja smo postizali dogovore, pa je i ovaj dogovor oko predsedničkog kanidata u stvari samo jedan u nizu dogovora. I to se od strane naše zajednice doživljava sa izuzetnim olakšanjem. I to može da dovede do toga da ćemo uspeti da animiramo jedan krug glasača, koji je u proteklim godinama uvek ostajao kod kuće, nezadovoljni jer se nismo uspeli dogovoriti o zajedničkom nastupu. To nam je jako važno za ovu godinu, za lokalne i za vojvođanske parlamentarne izbore, koji su raspisani za 11. maj.
* Kada smo već kod vojvođanskih izbora, da li je uopšte moguće menjati važeći izborni zakon tako da se obezbede garantovana mesta za nacionalne manjine u Skupštini Vojvodine?
- Mislim da je to danas nemoguće. Nema za to ni vremena ni političke klime. Mislim da se to sada neće desiti.
* Bliži se i konačno rešenje statusa Kosova, koje će, sve su prilike, biti prilično neprijatno za Srbiju. Da li se plašite eventualnog talasa nasilja nad manjinama i ideološkim neistomišljenicima u Vojvodini, nakon Kosova, po istom receptu kao što se desilo 2004. godine? Da li vidite da država preduzima ikakve preventivne mere da se spreče potencijalni incidenti?
- Ne primećujem neke preventivne mehanizme. S druge strane, ne osećam poseban strah za našu zajednicu. Ja zapravo strahujem šta ta kosovska bomba uopšte može da izazove, bez obzira na to koga će zapljusnuti. Mislim da je to jedna realna opasnost za čitavo društvo. A naša praksa pokazuje da u konfliktnim i ekstremnim situacijama, obično dođe do eskalacije negativnih pojava u odnosu na pripadnike manjinskih zajednica. Bez obzira da li su to Albanci, Mađari ili neki drugi, ali život u poslednjih 15-20 godina pokazuje da je to neka vrsta zakonitosti. Dakle, opasnost od talasa nasilja je realna, iako za sada ne vidim nikakve naznake za to.
* Prema vašoj oceni, koliko su međuetnički odnosi u Vojvodini danas bolji nego 2004. i 2005. godine? Postoje i ocene da se vojvođanska multikulturalnost i raznolikost zapravo svela na međusobnu trpeljivost i da u pojedinim delovima pokrajine imamo paralelne živote različitih etničkih zajednica...
- Mislim da je danas situacija mnogo stabilnija nego 2004. godine. Pojedinačnih incidenata ima, ali oni se nikako ne mogu nazvati pojavom. Počinioce takvih incidenata treba dovesti pred lice pravde. I to nisu samo ekscesi usmereni na manjinske zajednice. Imali smo pre neki dan incident na subotičkom pravoslavnom groblju, gde su vandali oskrnavili 69 nadgrobnih spomenika. To je praktično ista pojava, pitanje je samo koji je cilj te pojave. Ali, pojava sama po sebi je za osuditi i za iskoreniti, bez obzira koje je nacionalno obeležje meta.
A što se tiče paralelnog života nacionalnih zajednica u Vojvodini, on i postoji i ne postoji. Pa svako gradi neku svoju dugoročnu strategiju i u toj strategiji sigurno da svako gradi neke svoje institucije. Ne verujem da se to može smatrati paralelnim životom. U svakodnevnom životu ja ne vidim taj paralelizam: ljudi se druže, žive potpuno normalno kao što su i živeli... Mislim da je to malo preterano tvrditi.
* Mađarska je ušla u šengensku viznu zonu, pa je samim tim komunikacija vojvođanskih Mađara sa matičnom državom itekako otežana. Da li je moguće očekivati dvojno državljanstvo za Mađare u Vojvodini ili ćemo svi zajedno morati čekati da Srbija postane zemlja kandidat za EU, pa da se nađemo na beloj šengenskoj listi?
- Mislim da drugog rešenja nema, nego da svi zajedno forsiramo da se to što pre desi, da Srbija dospe na belu šengensku listu. A negativne posledice ulaska Mađarske u šengensku zonu nisu vezane za neku odluku mađarske vlade. To nisu posledice mađarskih koraka nego je to jednostavno posledica statusa u kojem se mi kao država nalazimo. Mislim da se koren problema zato mora tražiti ovde i da se ovde moraju povlačiti potezi da se to pitanje reši. A do tada nam ostaje da se koristimo koliko je moguće viznim olakšicama i sporazumima između Srbije i EU. I ostaje nam, na žalost, da stojimo u redu i da čekamo da dobijemo vizu. Nemamo drugog izbora. A za vojvođanske Mađare to je pojava koja ih emotivno opterećuje, zbog toga što je za sve nas bilo normalno kada smo vizu moralo da tražimo za Nemačku ili Austriju, ali ovo sa matičnom državom se doživljava sa nekom drugačijom emotivnom konotacijom.
* I za kraj, kakva je vaša saradnja sa počasnim predsednikom SVM-a Jožefom Kasom i kakva je njegova uloga uopšte u rukovođenju strankom?
- Naša saradnja je potpuno uravnotežena. Viđamo se, čujemo se, on se sve manje uključuje u dogovaranja oko operativnih koraka u politici, ali ne postoji nikakav problem da u bilo kom momentu sednemo pa razgovaramo o bilo čemu. Ta veza je potpuno prijateljska i normalna. I mislim da je to jako dobro, i što se tiče našeg ljudskog kontakta i što se tiče odnosa u samoj stranci. Mislim da imamo dovoljno problema i zadataka sa kojima se moramo rvati, tako da sebi ne možemo dozvoliti da se međusobno trvimo.
(Građanski list, 5-6. januar 2008)
Subscribe to:
Posts (Atom)
