Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) pokrenula je inicijativu da svako mesto u pokrajini dobije ulicu sa nazivom “Josip Broz Tito”, saopštila je danas ta stranka.
Odbornici LSV će u svojim mestima, koja nemaju ulicu sa ovakvim imenom, pokrenuti inicijativu da je njihovo mesto dobije, piše u saopštenju. Predstavnici LSV danas su se u Novom Sadu susreli sa predstavnicima Društva za istinu o NOB-u i Jugoslaviji.
Josip Broz Tito bio je doživotni predsednik socijalističke Jugoslavije od 1945. do 1980. godine, njen maršal i vrhovni komandant oružanih snaga. Sva mesta u tadašnjoj državi imali su glavnu ulicu sa Titovim imenom. Nakon raspada Jugoslavije, mnoga mesta su promenila nazive glavnih ulica. Pojedini gradovi, a naročito sela u Vojvodini do dana današnjeg zadržala su naziv glavne ulice sa Titovim imenom.
(Beta, 11. maj 2009)
Monday, May 11, 2009
Saturday, May 9, 2009
Đorđević: Vratiti autonomiju Vojvodini
Sociolog Mirko Đorđević izjavio je danas da se mora razgovarati o povratku stečenih prava kada je autonomija Vojvodine u pitanju, pošto je ta pokrajina imala i više od autonomije u svojoj istoriji i ocenio da Srbija ne bi izgubila ni Kosovo da je imala sluha za autonomiju te pokrajine.
Đorđević je na seminaru "Izveštavanje o Vojvodini" podsetio da je Vojvodina u periodu od 1974. do 1990. godine bila konstitutivni elemenat jugoslovenske federacije, odnosno uživala je prava ista kao i tadašnje republike, što je daleko više od autonomije neke
pokrajine. "To su stečena prava a stečena prava se ne brišu lako", kazao je Đorđević. On je ocenio da čak ni vojvođanske partije ni pokrajinski političari ne navode kakvu autonomiju zapravo žele.
Prema njegovim rečima, Evropska unija se gradi na nadnacionalnom principu, a u toj zajednici sve države i svi regioni će uživati autonomiju. "Autonomije su dobitak za jednu državu i jedno društvo. Za Srbiju bi zato autonomija Vojvodine bila dobitak", rekao je Đorđević.
Dodao je da balkanski narodi međusobno nisu ratovali jedino kada su bili u sklopu velikih carstava koja su u svojoj suštini bila nadnacionalna. "Ideologije tipa svi Srbi u jednoj državi ili svi Mađari u jednoj državi su mitologije i zablude", ocenio je Đorđević.
Naveo je da je u Vojvodini delovao Dositej Obradović, Vuk Karadžić, da je u Vojvodini bio patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Matica srpska, romantizam, barok, dok u to vreme u Srbiji "gotovo da nije bilo pismenih ljudi". Prema njegovim rečima, multikulturalno bogatstvo je glavna karakteristika vojvođanskog identiteta.
Trodnevni seminar "Izveštavanje o Vojvodini" organizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije NED (National Endowment for Democracy).
(Beta, 9. maj 2009)
Đorđević je na seminaru "Izveštavanje o Vojvodini" podsetio da je Vojvodina u periodu od 1974. do 1990. godine bila konstitutivni elemenat jugoslovenske federacije, odnosno uživala je prava ista kao i tadašnje republike, što je daleko više od autonomije neke
pokrajine. "To su stečena prava a stečena prava se ne brišu lako", kazao je Đorđević. On je ocenio da čak ni vojvođanske partije ni pokrajinski političari ne navode kakvu autonomiju zapravo žele.
Prema njegovim rečima, Evropska unija se gradi na nadnacionalnom principu, a u toj zajednici sve države i svi regioni će uživati autonomiju. "Autonomije su dobitak za jednu državu i jedno društvo. Za Srbiju bi zato autonomija Vojvodine bila dobitak", rekao je Đorđević.
Dodao je da balkanski narodi međusobno nisu ratovali jedino kada su bili u sklopu velikih carstava koja su u svojoj suštini bila nadnacionalna. "Ideologije tipa svi Srbi u jednoj državi ili svi Mađari u jednoj državi su mitologije i zablude", ocenio je Đorđević.
Naveo je da je u Vojvodini delovao Dositej Obradović, Vuk Karadžić, da je u Vojvodini bio patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Matica srpska, romantizam, barok, dok u to vreme u Srbiji "gotovo da nije bilo pismenih ljudi". Prema njegovim rečima, multikulturalno bogatstvo je glavna karakteristika vojvođanskog identiteta.
Trodnevni seminar "Izveštavanje o Vojvodini" organizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije NED (National Endowment for Democracy).
(Beta, 9. maj 2009)
Domonji: Ko se stidi antifašizma, nema šta da traži u EU
Šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji izjavio je danas da Srbiji nema mesta u Evropskoj uniji, ukoliko nastavi da se "stidi" svog antifašizma.
Domonji je na seminaru "Izveštavanje o Vojvodini" rekao da se u Srbiji, uz pomoć pojedinih medija, pojedini dokazani fašisti i saradnici okupatora iz Drugog svetskog rata proglašavaju herojima. On je ocenio da su pojedini mediji u dobroj meri doprineli fašizaciji društva u Srbiji. Kritikovao je Haški tribunal zato što nije podigao nijednu optužnicu protiv novinara sa prostora bivše Jugoslavije, koji su učestvovali u ratnoj propagandi.
Trodnevni seminar "Izveštavanje o Vojvodini" organizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije NED (National Endowment for Democracy).
(Beta, 9. maj 2009)
Domonji je na seminaru "Izveštavanje o Vojvodini" rekao da se u Srbiji, uz pomoć pojedinih medija, pojedini dokazani fašisti i saradnici okupatora iz Drugog svetskog rata proglašavaju herojima. On je ocenio da su pojedini mediji u dobroj meri doprineli fašizaciji društva u Srbiji. Kritikovao je Haški tribunal zato što nije podigao nijednu optužnicu protiv novinara sa prostora bivše Jugoslavije, koji su učestvovali u ratnoj propagandi.
Trodnevni seminar "Izveštavanje o Vojvodini" organizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije NED (National Endowment for Democracy).
(Beta, 9. maj 2009)
Friday, May 8, 2009
Mediji treba da doprinesu smanjenju diskriminacije
Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić izjavio je večeras da mediji u Srbiji u velikoj meri mogu da doprinesu smanjenju diskriminacije, ali je ocenio da ima medija koji je produbljuju.
Karadžić je na seminaru "Izveštavanje iz Vojvodine" rekao da u Srbiji postoje mediji koji diskrimišu žrtve, maloletnike, žene, homoseksualnu populaciju i mnoge druge ugrožene i marginalizovane društvene grupe. "U medijima često srećemo sliku žene koja je predstavljena kao objekat za vođenje ljubavi ili kao osoba koja pere veš, prozore, i koja ni za šta drugo ne služi", kazao je Karadžić.
On je ocenio da su tužilaštvo i sudstvo najslabije karike u procesuiranju krivičnih dela ugrožavanja ljudskih prava. Prema njegovim rečima, mediji mogu da pomognu jačanje pritiska javnosti da se određena krivična dela brže presuđuju.
Trodnevni seminar "Izveštavanje o Vojvodini" organizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije NED (National Endowment for Democracy).
(Beta, 8. maj 2009)
Karadžić je na seminaru "Izveštavanje iz Vojvodine" rekao da u Srbiji postoje mediji koji diskrimišu žrtve, maloletnike, žene, homoseksualnu populaciju i mnoge druge ugrožene i marginalizovane društvene grupe. "U medijima često srećemo sliku žene koja je predstavljena kao objekat za vođenje ljubavi ili kao osoba koja pere veš, prozore, i koja ni za šta drugo ne služi", kazao je Karadžić.
On je ocenio da su tužilaštvo i sudstvo najslabije karike u procesuiranju krivičnih dela ugrožavanja ljudskih prava. Prema njegovim rečima, mediji mogu da pomognu jačanje pritiska javnosti da se određena krivična dela brže presuđuju.
Trodnevni seminar "Izveštavanje o Vojvodini" organizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije NED (National Endowment for Democracy).
(Beta, 8. maj 2009)
Boarov: Vek oporavka posle katastrofe pod Miloševićem
Srbiji će biti potrebno 100 godina da se oporavi od ekonomske katastrofe koju je doživela u vreme Miloševićevog režima, izjavio je danas profesor na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dimitrije Boarov.
Na seminaru "Izveštavanje o Vojvodini" Boarov je rekao da realne ekonomske procene govore da je Srbija za 11 godina Miloševićeve vladavine - od 1989. do 2000. godine, izgubila 150 milijardi dolara društvenog proizvoda. "To je bio fatalni udarac razvoju Vojvodine i Srbije, za koji je odgovoran Miloševićev režim. Takav udarac se ne može nadoknaditi u narednih 100 godina", kazao je Boarov.
On je ocenio da su velike zablude o ekonomskoj razvijenosti Vojvodine. "Vojvodina više ni izbliza nije toliko bitno razvijenija od centralne Srbije, kao što je to nekada bio slučaj".
Prema njegovim rečima, razlog za spori razvoj Vojvodine je pre svega u položaju te pokrajine u Srbiji, a potom i u izmeni strukture svetske proizvodnje.
Trodnevni seminar "Izveštavanje o Vojvodini" organizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije NED (National Endowment for Democracy).
(Beta, 8. maj 2009)
Na seminaru "Izveštavanje o Vojvodini" Boarov je rekao da realne ekonomske procene govore da je Srbija za 11 godina Miloševićeve vladavine - od 1989. do 2000. godine, izgubila 150 milijardi dolara društvenog proizvoda. "To je bio fatalni udarac razvoju Vojvodine i Srbije, za koji je odgovoran Miloševićev režim. Takav udarac se ne može nadoknaditi u narednih 100 godina", kazao je Boarov.
On je ocenio da su velike zablude o ekonomskoj razvijenosti Vojvodine. "Vojvodina više ni izbliza nije toliko bitno razvijenija od centralne Srbije, kao što je to nekada bio slučaj".
Prema njegovim rečima, razlog za spori razvoj Vojvodine je pre svega u položaju te pokrajine u Srbiji, a potom i u izmeni strukture svetske proizvodnje.
Trodnevni seminar "Izveštavanje o Vojvodini" organizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije NED (National Endowment for Democracy).
(Beta, 8. maj 2009)
Friday, May 1, 2009
Prvi maj: Karneval umesto protesta
Podsećanja radi, Prvi maj je kao Međunarodni praznik rada ustanovljen u znak sećanja na radnike koji su u Čikagu 1886. godine izgubili živote u borbi za radnička prava, sadržana u paroli: osam sati rada, osam sati odmora i osam sati za kulturno uzdizanje.
Sudeći po onome kako se Praznik rada obeležava u Srbiji, reklo bi se da radnicima ovde cvetaju ruže: porani se ujutro da se zauzme dobro mesto za roštilj, pasulj, paprikaš ili za pečenje, ohladi se pivo, povede se pesma i tako celi dan. Naravno, ako ne padne kiša.
Branislav Čanak, predsednik Sindikata “Nezavisnost” za DW tim povodom kaže:
“Mi očekujemo i dalje druga Tita da stane na tribinu, da mi proparadiramo, pa da idemo na jagnje. A ne da se izborimo za nešto drugo, da ispostavimo nekome račune. Makar sebi da ispostavimo račune, ne moramo nekom trećem.”
Ratibor Trivunac iz organizacije Anarhosindikalistička inicijativa za naš program kaže de je karnevalsko obeležavanje Praznika rada logična posledica socijalističkog nasleđa:
“Pre svega, kod nas ne postoji tradicija borbenog radničkog pokreta. Mi smo nakon 1945. godine imali jedan politički sistem koji je sebe predstavljao kao otelotvorenje težnji radničkog pokreta. I samim tim se Prvi maj kod nas pretvorio u jedan praznik veselja karnevalskog tipa. Ono što je činjenica jeste da je ljudima u Srbiji slomljena kičma, ratovima, bombardovanjem, izneverenim očekivanjima posle 5. oktobra 2000. godine”
Trivunac tvrdi da su najmasovniji sindikati u Srbiji naprosto nesposobni jer su naslednici socijalističkih sindikata. Branislav Čanak, međutim, kaže da su sindikati nemoćni i da radnici ne bi došli na proteste za Prvi maj i da su ih sindikati pozvali:
“Da smo ih pozvali recimo na jagnje, došlo bi - ne znam - sto hiljada. Naravno, da mi, odnosno da sindikat plati. Ali, da ih pozovete na proteste, neće doći - to je sigurno.”
Ratibor Trivunac kaže da je nedavni slučaj u Novom Pazar, gde je vođa štrajkača odsekao sebi prst tragičan primer autodestrukcije koja ne vodi nikuda. Po njemu, nade za radnike ipak ima, a ključne reči su:
“Isključivo: solidarnost i međusobna pomoć!”
(Radio Deutsche Welle, 1. maj 2009)
Sudeći po onome kako se Praznik rada obeležava u Srbiji, reklo bi se da radnicima ovde cvetaju ruže: porani se ujutro da se zauzme dobro mesto za roštilj, pasulj, paprikaš ili za pečenje, ohladi se pivo, povede se pesma i tako celi dan. Naravno, ako ne padne kiša.
Branislav Čanak, predsednik Sindikata “Nezavisnost” za DW tim povodom kaže:
“Mi očekujemo i dalje druga Tita da stane na tribinu, da mi proparadiramo, pa da idemo na jagnje. A ne da se izborimo za nešto drugo, da ispostavimo nekome račune. Makar sebi da ispostavimo račune, ne moramo nekom trećem.”
Ratibor Trivunac iz organizacije Anarhosindikalistička inicijativa za naš program kaže de je karnevalsko obeležavanje Praznika rada logična posledica socijalističkog nasleđa:
“Pre svega, kod nas ne postoji tradicija borbenog radničkog pokreta. Mi smo nakon 1945. godine imali jedan politički sistem koji je sebe predstavljao kao otelotvorenje težnji radničkog pokreta. I samim tim se Prvi maj kod nas pretvorio u jedan praznik veselja karnevalskog tipa. Ono što je činjenica jeste da je ljudima u Srbiji slomljena kičma, ratovima, bombardovanjem, izneverenim očekivanjima posle 5. oktobra 2000. godine”
Trivunac tvrdi da su najmasovniji sindikati u Srbiji naprosto nesposobni jer su naslednici socijalističkih sindikata. Branislav Čanak, međutim, kaže da su sindikati nemoćni i da radnici ne bi došli na proteste za Prvi maj i da su ih sindikati pozvali:
“Da smo ih pozvali recimo na jagnje, došlo bi - ne znam - sto hiljada. Naravno, da mi, odnosno da sindikat plati. Ali, da ih pozovete na proteste, neće doći - to je sigurno.”
Ratibor Trivunac kaže da je nedavni slučaj u Novom Pazar, gde je vođa štrajkača odsekao sebi prst tragičan primer autodestrukcije koja ne vodi nikuda. Po njemu, nade za radnike ipak ima, a ključne reči su:
“Isključivo: solidarnost i međusobna pomoć!”
(Radio Deutsche Welle, 1. maj 2009)
Subscribe to:
Posts (Atom)
